BEOGRAD – Sve više ljudi će se okretati poeziji jer moraju da leče nekako lenjost duha isprovociranu obiljem zabave koju nam nude silni ekrani kojima smo okruženi, kazala je za Tanjug pesnikinja Ana Ristović čija ju je novu zbirku pesama „Ruke u rukama“ nedavno objavio beogradski „Arhipelag“.
Ana Ristović je uz Milenu Marković, prema oceni kritike i poštovalaca poezije, u ovom momentu najznačajnija srpska pesnikinja.
Tokom dosadašnje karijere Ana Ristović dobila je mnoga priznanja.
Laureat je „Brankove nagrade“, prestižne nagrade „Desanka Maksimović“ priznanja „Branko Miljković“ i „Milica Stojadinović Srpkinja“, kao i nemačke nagrade „Hubert Burda“ za mladu evropsku poeziju.
Pesme Ane Ristović prevođene suna mnogobrojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a bila je i srpski predstavnik na Pesničkoj olimpijadi u Londonu 2012.
Njena 9. pesnička zbirka „Ruke u rukama“ nastajala je u proteklih godinu dana, dok je autorka bila rezidencijalni stipendista nemačke fondacije za kulturu DAAD u Berlinu.
Ristović za Tanjug kaže da fondacija, čiji je gost bila još od šesdesetih godina prošlog veka, dovodi u Berlin pisce i umetnike iz celog sveta.
„Nekada 17, a nekada 18 umetnika iz celog sveta boravi u Berlinu u vremenskom okviru od 12 meseci. Obaveza svakog umetnika u tih godinu dana je da stvara, što je u mom slučaju bilo pisanje. Iskoristila sam tu veliku privilegiju u tih godinu dana da napišem dve nove knjige. Jedna od tih knjiga je moja nova pesnička zbirka „Ruke u rukama“ u izdanju „Arhipelaga“ kazala je Ristović.
Cenjena pesnikinja napominje da je Berlin za Evropu isto što i Njujork za SAD.
„Na osnovu utiska o Berlinu niko ne može da sudi o Nemačkoj u celini kao što je to slučaj sa Njujorkom i SAD. Berlin je istinski multikulturalni grad u koji i danas dolazi ogroman broj ljudi sa svih strana sveta i njegov kulturni i istorijski identitet je građen na mnoštvu različitih identiteta…Naročito nakon Drugog svetskog rata“, kazala je Ristović i dodala da je u vreme globalne krize u svim segmentima društvenih uređenja teško živeti i u Berlinu.
„Sa druge strane me je oduševila obavljanja svakodnevnih obaveza običnog čoveka u razvijenom svetu. Kada odete u banku, poštu, kod lekara ili prodavnicu, sve obavljate brzo. Metro predstavlja pravo uživanje“, kazala je Ristović.
Njena iskustva koje je stakla živeći u Berlinu ušla su zbirku pesama „Ruke u rukama“.
„U toj knjizi, u mojim pesmama ima puno ljudi. Nepoznatih ljudskih lica koje sam sretala na nepoznatim mestima i čije su me sudbine inspirisale da napišem pesmu. Kada sam počela da pišem shvatila sam koliko je Berlin šarenolik i sačinjen od različitosti i drugosti“, rekla je Ristović i istakla da je na nju poseban utisak ostavio hindu bračni par na javnom bazenu u Berlinu.
„Sredovečni par indusa je uživao…Ona je učila da pliva, a muž ju je hrabrio u „poduhvatu“ Bili su su istinski srećni. Istovremeno, oduševila me je ta mera poštovanja privatnosti koja podrazumeva izostanak zavesa u stanovima jer niko ne gleda komšijama u prozore“, kazala je Ristović i dodala da je sve to ušlo u njenu novu knjigu.
Kako ističe, ne spada u pesnike koji rado odbacuju svoje prve pesničke zbirke.
„Kroz svoje umetničko sazrevanje odaljavala sam se od fantastične, bajkovite vizije sveta ka realnijoj slici u kojoj su mi pažnju uzimali prizori iz stvarnosti i svog neposrednog okruženja. Imala sam potrebu da o svetu koji vidim progovorim kritički. U prvim knjigama sam bila barokno raspršena kada je reč o jeziku, pa sam vremenom postajala sažetija u izrazu. Zanima me promena i nikako sebi ne mogu da dozvolim da se vrtim oko istih slika“, kazala je Ristović.
U eri izražene tehnološke revolucije čovek je sve više okružen ekranima koji nude vizuelne senzacije.
Poezija je stvar promišljanja i sve manje ljudi ima vremena, prostora i nerava za poeziju.
Ristović napominje da živimo u vremenu dominacije slike i da poezija uspešno komunicira sa ljudima koji su srećni i u takvim okolnostima.
„Poezija se zapravo slikom obraća čitaocima. Poezija je umetnički medij koji će uvek biti savremen i moderan. Sve više ljudi će se okretati poeziji jer moraju da leče nekako lenjost diha isprovociranu obiljem zabave koju nam nude silni ekrani kojima smo okruženi“ kazala je Ristović.
Ona najavljuje skoro objavljivanje knjige lirske proze u kojima je pisala o predmetima koji su izašli iz uptrebe.
„Reč je ostvarima koje svi pamptimo u prošlosti kao što što su pisaća mašina, flopi disk, video kaseta, određeni modeli automobila, odbačene igračke…“, kaže Ristović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com