Moja knjiga nije istorijski dokument već izmaštana priča o mladom vojniku koji se našao u ljubljanskom Kliničkom centru 1980. godine, kazao je filmski reditelj Milorad Milinković čije je knjiga „Mrtav ladan i bez noge“ nedavno izašla iz štampe u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
Milinković je u javnosti poznat kao gitarista, filmski reditelj, pevač, scenarista i znalca u TV kvizu.
Posle romana „Fantom tramvaj“, njegova nova knjiga „Mrtav, ladan i bez noge“ prati paralalene istorijske priče mladog vojnika koji je prisustvovao događajima koji su neposredno prethodili smrti Josipa Broza Tita.
„Naravno reč je o izmaštanim istorijskim narativima u kojima sam između ostalog pokazao koliki je kult ličnosti postojao u ondašnjoj Jugoslaviji. Roman sam napisao za sve generacije jer verujem da će i mlađima biti interesantno da vide odnose koji su vladali u nekadašnjoj velikoj zemlji“ kazao je Milinković.
Naslov knjige, prema njegovim rečima, asocira više na autora nego na samu radnju romana.
“ Ljudi me znaju po tom filmu „Mrtav ladan“ i želeo sam da im skrenem pažnju ko je autor knjige. Sa druge strane i jedan od junaka mog romana je stvarno u jednom momentu bio mrtav, ladan i bez noge“ kaže Milinković.
Novi Milinkovićev film „Patuljci sa naslovnih strana“ i naći će se uskoro u našim bioskopima.
„Moto tog filma sam preuzeo iz pesme „Ravno do dna“ Ddzonija Štulića, koji kaže „Ko je hvalio carevo ruho, patuljci sa naslovnih strana“. Džoni se tu naravno baš kao i ja u filmu bavi moralnim patuljcima, a ne niskim ljudima. Glavni junak mog filma je estradni mag koji kreira rijaliti programe i izgubljen je u svetu nemorala. Igra ga Gordan Kičić.“ kazao je Milinković.
O turbo-folku kao agresivnoj sub-kulturi koja je dominantna u većini lolaknih medijima Milinković kaže da je to ukus većine ljudi u Srbiji.
“ U doba moje mladosti verovao sam da samo ljudi preko 40 godina života slušaju turbo-folk, ali sam onda otišao u vojsku i shvatio da 70 procenata moje generacije upravo sluša sve te gluposti. Mikro svet u kojem sam živeo do vojske me je zavarao. Koliko god turbo folk nije imao medijsku paznju do raspada Jugoslavije zbog postojanja samo dva televizijska kanala, ta muzika je bila najpopularnija među Jugoslovenima i tada. Kič i šund jednostavno većinski privlači ljude i to je tako.“ kazao je Milinković.
On napominje da je borba protiv turbo-folka ozbiljno osuđena na propast jer je sama po sebi arogantna.
„Ideja da nipodaštavate nečiji ukus je strašna. Ne može neko da bude uveren kako je bolji ili važniji samo zbog toga što ne sluša turbo-folk.“ kazao je Milinković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com