Narodna medicina je prepoznala i proučila i korisne strane bagrema, kao i najbolje načine njegove upotrebe. Od aprila do kraja maja, brojne ulice sa drvoredima krase prelepi beli cvetići i opojni mirisi ovog drveta.
Cvet treba da se bere neposredno pre otvaranja, suši se u senci, a ne na direktnom suncu i da se čuva u dobro zatvorenoj posudi, kako bi slatkast ukus duže trajao. Kasnije se od suvog cveća pravi čaj.
Bagremov cvet sadrži vitamin C, eterično ulje, šećer, smolu i tanine, dok su semenke bogate proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima A, B1, B2, B6, C, kao i magnezijumom, cinkom, gvožđem i fosforom.
Usled velikog bogatstva hranjivim i korisnim materijama, bagrem se u narodnoj medicini koristio za mnoge stvari. Bio je u upotrebi kod lečenja virusa, grčeva, kožnih oboljenja i lošeg varenja, prenosi Objektiv.
Zatim, korišćen je i za snižavanje temperature, ublažavanje osećaja pečenja u želucu i pojačava izlučavanje mokraće iz tela.
Ukoliko imate problem sa zatvorom, možete u ishranu uvesti bagremov cvet.
Ipak, kod upotrebe bagrema treba biti oprezan. Najbolje je da se posavetujete sa nekim ko već ima iskustva sa korišćenjem ove biljke, ili sa lekarom.
Treba da se pazite stare kore bagrema, jer ona može da bude otrovna. Ista je priča i sa semenkama i lišćem ovog drveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com