U potrazi za srodnom dušom neizbežno se sudarate sa mnogim poznatim i nepoznatim kreaturama: tešitelji, hvalisavci, tipovi opsednuti poslom, oni „čini mi se da sam još uvek student“ tipovi, srcolomci… Znate već kako to ide. Kad god upoznate nekog novog, osećate se kao da ste usred kazina: povlačite ručku i molite boga da ovoga puta dobijete tri trešnjice.
Upravo kao u kockarnici, shvatate da i pored svih nadanja ovoga puta gubite (najčešće okruženi drugim gubitnicima). Povremeno dobije neko drugi, pa mu zavidite. Samo zbog toga što je on dobio, a vi ne – ni zbog čega drugog. Pokušavate da se služite njegovim „fazonima“. Igrate istu igru. Ulažete istu količinu novca. A šta se desi?
Ništa.
S upoznavanjem je slična priča. Svako pokušava da osvoji džekpot, a niko zapravo nije siguran u to što radi. Međutim, sve dok neko drugi dobija veliki zgoditak, ostali neće odustajati.
„Do đavola, ona je našla bogatog dečka koji izgleda kao Ben Aflek!“ „Oh, čoveče, on je upravo osvojio pohotnu manekenku!“
Razmišljate: ako budete nastavili sa igrom, i vi ćete jednom dobiti, zar ne? Donekle.
Ušli ste u igru i izgubili. Igrate i dalje. Onda izgubite još malo. Nakon nekoliko desetina pokušaja, konačno dobijate. Osećaj je sjajan, ali samo neko vreme – sve dok ne shvatite da ova pobeda ne može da nadomesti prethodne gubitke. Ni emotivne priče nisu mnogo drugačije. Znate taj osećaj. Ako previše dugo čekate da neko makar obrati pažnju na vas, uskočite u vezu bez mnogo razmišljanja. Kad ono – iznenađenje! Shvatate da se ne osećate kao pobednik. On je kreten… Ona je pomalo neuravnotežena… Nije ni čudo što se više i ne osećate kao dobitnik!
Rešite da povećate ulog. Morate igrati na veliko ako želite veliki dobitak. Gubite osećaj za vreme. Hvata vas kockarska groznica. Da li je dan? Noć? Koga briga? U takvom stanju ni igra više nije zabavna. Da odemo na rulet? A da probamo sa kockicama, ili da se vratimo na poker?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com