BEOGRAD – Istorijski arhiv Beograda sprovodi finalni deo trogodišnjeg projekta „Digitalizacija Kartoteke žitelja grada Beograda“, a 1.030.000 kartona građana koji se čuvaju u 851. kutiji ovim projektom prebačeni su u digitalnu formu i tako su postali trajno zaštićeni i dostupni za lakšu pretragu i korišćenje.
Kako je saopšteno, digitalna baza kartona obuhvata prijave boravka građana Beograda i Zemuna u periodu od 1922. do 1954. godine, a u procesu digitalizacije Istorijski arhiv Beograda prošle godine završio je i projekat skeniranja odabrane arhivske građe o Holokaustu u saradnji sa Memorijalnim muzejom Holokausta iz Vašingtona.
Član Gradskog veća Fadilj Eminović i viši savetnik Sekretarijata za kulturu Andrija Bojanić posetili su danas Istorijski arhiv Beograda i razgovarali su sa direktorkom Draganom Gačić.
„Pored korisnika zainteresovanih za naučno-istraživački rad u čitaonici, pisarnica Arhiva je od januara do jula 2018. godine primila 5.635 zahteva građana zbog korišćenja arhivske građe radi regulisanja socijalnih, porodičnih, imovinsko-pravnih i drugih pitanja za potrebe državnih organa i za ostvarivanje prava građana i pravnih lica“, rekao je Eninović
Naveo je i da se u Istorijskom arhivu Beograda nalazi arhivska građa koja obuhvata vremenski period od polovine 18. do kraja 20. veka, a koja je nastala radom organa vlasti, uprave, sudstva, privrede, prosvetnih, zdravstvenih i kulturnih institucija, društava, udruženja, ličnih i porodičnih fondova i zbirki.
U toku su i projekti „Digitalizacija Zbirke crkvenih matičnih knjiga“ i „Digitalizacija Zemljišnih knjiga“.
Eminović kaže da su crkvene matične knjige od izuzetnog značaja i predstavljaju izvor prvog reda.
Kako je rekao, u Srbiji su one uvedene oko 1837. godine, a ovim projektom predviđena je digitalizacija 157 matičnih knjiga od 493 koliko ih se čuva u Istorijskom arhivu Beograda.
Kad je reč o zemljišnim knjigama, kaze da se one koriste u postupku za povraćaj imovine, uknjižbu prava vlasništva, istraživanje porodica i njihovih migracija, a pružaju i značajne podatke istraživačima koji pišu monografije o navedenim mestima.
Predloženi su i novi projekti, „Digitalizacija dokumentacije privrednih fondova“ i „Digitalizacija tehničke dokumentacije“ koji bi ubrzali postupke dostupanja arhivske građe.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com