Jabuke

Jabuka je voćka kultivisana još pre 3.000 godina. Danas razlikujemo preko 7.000 različitih vrsta jabuka, mada se uzgaja svega stotinak vrsta.

Plod jabuke bogat je hranjivim sastojcima, čija količina zavisi od vrste i načina uzgoja. Prosečno, voda čini 82% težine ploda, ugljenih hidrata ima oko 12%, masti i belančevina veoma malo, a celuloza zauzima svega 1% ploda. Osim ovih osnovnih elemenata, jabuka sadrži i niz drugih elemenata važnih za ljudski organizam: znatne količine kalijuma, fosfora, kalcijuma, sumpora, magnezijuma, gvožđa, mangana i dr. Plod sadrži i karotin, vitamine E, C, B, pektine, tanin, enzime i dr.

Bogatstvo materija koje sadrži zaslužno je za značaj jabuke u ishrani. Osobama koje imaju višak holesterola i onima koji pate od anemije preporučuje se svakodnevno konzumiranje jabuke, i to ujutro i uveče. Jabuka služi i kao lek za srce, pa se u cilju prevencije od infarkta preporučuju dve jabuke dnevno, a onima koji su doživeli infarkt preporučuje se čak kilogram i više jabuka dnevno!

Jabuke su dobre i za osobe koje boluju od arterioskleroze, reumatizma i gojaznosti. Jabuka pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv, pa se preporučuje osobama koje imaju poteškoća s jetrom i bubrezima. Zbog pektina u ljusci, jabuka je i dobro sredstvo za regulisanje probave. Jabuka, osim toga, u našem želucu stvara dodatni osećaj punoće i sitosti, pa je važna namirnica prilikom sprovođenja dijeta, jer otklanja osećaj gladi.Jabuka nije korisna samo za obolele, već je dobra i za zdrave osobe. Posebno je dobro jednom mesečno celoga dana jesti samo jabuke.

Jedan dan s jabukom na meniju mogao bi izgledati otprilike ovako: za doručak valja popiti čašu soka od jabuke uz dodatak limunovog soka. Prepodne treba pojesti 1-2 jabuke, a u podne popiti samo čaj od kore jabuke zaslađen s dve kašike meda. Nakon dva sata, trebalo bi pojesti 3-4 jabuke, a nešto kasnije ponovo popiti čašu soka. Za večeru valja pojesti kašu od pečenih i kuvanih jabuka s dodatkom dve kašike meda.

Jabuka bez kore ili u kuvanom obliku preporučuje se bolesnicima obolelim od žuči, debelog creva i čira na želucu. Pečene jabuke ukusna su i hranjiva užina koja se preporučuje u ishrani bubrežnih bolesnika.

Pomenimo i pojedine vrste jabuka i njihove karakteristike:

  • Crveni jonatan – ova vrsta jabuke je svetlocrvena sa primesom žute boje. Meso jabuke je svetložuto, meko i lako se topi u ustima. Ukus je slatkast i kiselkast, postojan posle pečenja.
  • Kožara – odlikuje se jarkožutom bojom i nezaobilazan je sastojak prvoklasne pite od jabuka. Pravo je uživanje osetiti njenu pikantnu slatko-kiselu aromu.
  • Gloster – blagokisela, aromatična jabuka, puna soka. Uglavnom je bledozelene do modrocrvene boje. Najbolja je za pravljenje kompota, koji se služi kao desert, ali se može koristiti i kao preliv za kolače i pite.
  • Elstar – jabuka sjajne karmincrvene boje. Meso jabuke je bele do žute boje, a ukus prijatno hrskav. Ova aromatična vrsta jabuke puna je soka i vrlo je zahvalna za kuvanje kompota.
  • Boskop – može da bude zelene, crvene ili žute boje. Plod ove jabuke je u sirovom obliku hrskav i pun soka, ali ako je pečena, ona se prosto topi u ustima. Najbolja je za pravljenje štrudli, jer meso ove vrste nema kiseline, koja često utiče na raspadanje testa.

    Jabuke se najčešće jedu sirove (prema istraživanjima 61% jabuka), ali se i peku, kuvaju, suše, prerađuju u sokove, marmelade, džemove, želee, a poznato je i vrlo cenjeno jabukovo sirće.

    Neka, prema tome, u vašoj ishrani bude obavezna barem jedna jabuka dnevno, sveža ili kao sastojak u nekom od recepata našeg kuvara.

    Pratite Krstaricu na www.krstarica.com