BEOGRAD – Bruto domaći proizvod za celu godinu procenjen je na četiri odsto rasta, što nadmašuje projekciju koja je važila od usvajanja budžeta za ovu godinu, jer je rast bio projektovan na 3,5 odsto, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda ua statistiku Miladin Kovačević.
On je na konferenciji za novinare rekao da su tome doprinele sve glavne aktivnosti – građevinarstvo, poljoprivreda, industrija, usluge, zbog čega je 2019. godina „po mnogo čemu bila izuzetna“, kao i da su sve prilike da će se tako i nastaviti.
Prema njegovim rečima, BDP je u odnosu na 2010. godine porastao za 19,6 odsto, dok se ekonomija u Srbiji od 2015. godine, kada je fiskalna konsolidacija već počela da daje rezultate, nalazi u porastu.
Kovačević je istakao da je u periodu od 2015. do 2019. godine značajno poraslo učešće bruto fiksnih investicija u BDP-u, sa 16,8 na 22 odsto.
„Investicioni ciklus je zapravo glavni razlog ovog rasta. Od 2015. godine je na delu ciklus snažnog rasta ukupnih investicija, posebna priča su strane direktne investicije“, rekao je Kovačević.
Kada se radi o poljoprivredi, dve godine zaredom su bile rekordne, rekao je Kovačević i dodao da se to retko dešava.
„2019. godina procenjena je na 0,1 odsto rasta, kao i 2018. i nije doprinela smanjenju BDP-a“, rekao je Kovačević.
On je dodao da je industrijska prozvodnja od 2014. godine u ciklusu rasta, iako je u drugoj polovini 2018. godine bilo zastoja, kao i u prvoj polovini 2019. godine kada su se dogodile i neke „ekscesne situacije“ vezane za remonte velikih kompanija poput NIS-a i Petrohemije.
„Od avgusta i septembra ukupna industrija je živnula i godinu završava pozitivno sa 0,3 odsto rasta, a 0,2 odsto rasta prerađivačka industrija. Uzrok oporavka je i što je stegnuta tražnja u Evropi i tu je godina bila najlošija od krize 2008, 2009. godine. Ali investicioni ciklus je pogurao promenu strukture naše industrije tako što posluje na višem tehnološkom nivou“, rekao je Kovačević.
Takođe, dodao je, izvoz je od avgusta živnuo, tako da je dinamika izvoza prevazišla dinamiku uvoza.
Kako je Kovačević istakao, građevinska proizvodnja je imala izuzetan rast od 28,5 odsto u odnosu na 2018. godinu, odnosno 100,9 odsto u odnosu na 2010. godinu, a tome su najviše doprineli infrastrukturni radovi, poput postavljanja gasovoda „Turski tok“ i izgradnje puta „Miloš Veliki“ i Koridora.
Govoreći o uslugama, Kovačević je rekao da su one rasle dinamikom od oko četiri odsto, dok je promet u trgovini na malo rastao 9,2 odsto u stalnim cenama, od čega promet hrane, pića i duvana – 9,1 odsto.
Inflacija na godišnjem nivou je 1,5 odsto, a međugodišnja, odnosno u decembru je procenjena na 1,9 odsto.
„Monetarna i tržišna stabilnost postoji poslednjih šest, sedam godina. Fiskalna ravnoteža je postignuta pre tri godine i od tada imamo suficite i opadanje učešća duga u BDP-u“, zaključio je Kovačević.
Pomoćnik direktora za Sektor nacionalnih računa, cena i poljoprivrede Dušan Gavrilović rekao je da je u sektoru usluge smeštaja i ishrane procenjen realni rast od 9,1 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 7,6 odsto u odnosi na 2018. godinu.
„Rast domaćih turista je iznosio 6,6 procenata, stranih 7,4 procenta. Broj dolazaka domaćih turista iznosio je 1,7 miliona, stranih 1,7 i ukupno 3,4 miliona. Kada je reč o noćenjima, rast je 7,1 procenata – domaćih 6,0 i stranih 8,8 procenata. Broj noćenja je iznosio 9,4 miliona, pri čemu 5,7 miliona domaćih i 3,7 miliona stranih“, rekao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, u novembru 2019. godine registrovano je 2.206.604 zaposlenih osoba, što je za 2,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
„Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u oktobru 2019. godine iznosila je 55.065 dinara, odnosno 468 evra, dok je u 2018. godini bila 49.901 dinar“, rekao je Gavrilović.
Kada se radi o demogrqfskim pokazateljima, u prvih 10 meseci 2019. godine rođeno je 53.082 bebe što je za oko 500 više u odnosu na isti period 2018. godine, a broj umrlih je oko 93.000 što je više za oko 470 u odnosu na prethodnu godinu.
Na konferenciji je rečeno i da predstavljeni ekonomski pokazatelji ne obuhvataju podatke za Kosovo i Metohiju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com