Najniža cena nije odlučujući kriterijum kod javnih nabavki

Kriterijum najniže cene kod javnih nabavki je najjednostavniji, ali ne sme da bude odlučujući, jer često najnižu nabavnu cenu prate dodatni troškovi popravki, održavanja, potrošnje energije, pa ukupan trošak koji na kraju plaća država bude veći od ponuda čija su nabavne cene bile više, zaključeno je na današnjoj konferenciji o javnim nabavkama.

Na konferenciji o promenama u javnim nabavkama „Vrednost  za novac i povećanje ekonomičnosti“ rečeno je da je prilikom odabira ponuda potrebno da se pored kriterijuma najniže cene vodi računa i o ostalim parametrima nabavke, medju kojima je i to koliko je zaista korisno ono što se nabavlja, kao i  kakav mu je kvalitet, ali i energetski i ekološki efekti.

Zakljućeno je i da javne nabavke moraju da postanu strateška umesto činovnička  funkcija gde je jedino važno da se ne napravi greška u proceduri i da  se koristi samo kriterijum najniže cene.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot kazao je da javne nabavke moraju da budu transparentne, jer samo tako može da se smanji korupcija koja je problem u čitavom regionu, a koja  prema nekim procenama čini oko 25 odsto ukupnih troškova javnih nabavki.

„Način na koji država troši i upravlja svojim novcem suština je dobrog rukovodjenja državom“, naglasio je Skot, dodajući da pametnim i poštenim trošenjem javnih fondova raste i poverenje u državu.

Prema njegovim rečima, jedna nevladina američka organizacija procenila je da je u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. u nelegalnim poslovima nestalo oko 40 miliona dolara, i to najviše zbog neplaćanja poreza i korupcije.

On je kazao da Zakon o javnim nabavkama koji je donet prošle godine dozvoljava da se prilikom izbora ponuda uzmu u obzir kvalitet i rok trajanja, što je dobro za poslovanje i što će učiniti da srpska ekonomija bude konkurentna, ali je naglasio da je potrebno da se zakon uspešno primenjuje i da se službenici koji rade poslove javnih nabavki prilagode novom zakonu.

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Majkl Ujehara kazao je da je u Srbiji sertifikovano više od 3.000 službenika za proces javnih nabavki i da je to dobra baza.

On je kazao i da se procenjuje da je vrednost javnih nabavki u 2015. bila oko tri milijardi evra, što ukazuje na velike potencijalne koristi od ekonomičnosti javnih nabavki.

Šef Kancelarije Svetske banke (SB) u Srbiji Toni Verheijen kazao je da je povećanje efikasnosti i transparenosti u procesu javnih nabavki važno da Srbija postane konkurentnija, a doprineće i smanjenju siromaštva, jer će ostajati više novca za bolju infrastrukturu, škole i bolnice.

On je naglasio da SB podržava Vladu Srbije u naporima da se unapredi oblast javnih nabavki, dodavši da je prošle godine učinjen veliki korak kada je reč o strateškim dokumentima, kao što je strategija za javne nabavke i novi zakon o javnim nabavkma.  

Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Željko Ožegović kazao je da očekuje da će pregovaračko poglavlje sa EU koje se odnosi na javne nabavke biti otvoreno kada i poglavlja 23 i 24. 

On je naglasio da Srbija treba da deluje preventivno i da unapredi  proces javnih nabavki, institucije, regulatorna tela i zakonodavni okvir radi smanjenja korupcije, ali i deo koji se odnosi na reviziju i kontrolu, budžetsku inspekciju i finansijsku policiju.

Prema njegovim rečima, važna je i centralizacija javnih nabavki, a to bi dobre rezultate dalo na lokalnom niovu.

Član Delegacije EU u Srbiji zadužen za javne nabavke Štefan Hudolin kazao je da se Srbija dovoljno pripremila i da će  brzo doći do otvaranja Poglavlja 5 o javnim nabavkama.

Na današnjoj konferenciji o javnim nabavkama je rečeno i da je istraživanje OECD-a pokazalo da se veliki potencijal za unapredjenje funkcije nabavki nalazi u oblasti organizacije i upravljanja na nivou naručioca, ali da su potrebne značajne promene u pravcu povezivanja nabavne sa ostalim funkcijama unutar naručioca da bi se bolje izrazile potrebe krajnjih korisnika.

Rečeno je i da bi bilo potrebno priznati profesiju službenika za javne nabavke u sistemu javne uprave, razviti programne stručnog usavršavanja i ojačati kapacitete institucija .

Naglašeno je i da je u novim direktivama EU kao jedan od proioriteta naglašeno smanjenje neophodnog administrativnog opterećenja, kao i pojednostavljivanje postupaka u cilju povećanja ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki, ali i da mehanizmi praćenja budu jasni i razumljiviji i laki za upotrebu.

(Beta)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com