Ponekad se čuju priče o tome da je neko zbog ljubavi postao bolja osoba. To nije nikakva izmišljotina – ma koliko nekome to moglo da zvuči sladunjavo i kao bajka za malu decu, takve stvari se dešavaju, i divno je kada se dese.
Mnogi će u nekom trenutku, u tinejdžerskim godinama ili čak i kasnije, da kažu nešto kao: „Neću valjda zbog njega/nje da se menjam!“ Istina je da treba biti svoj, ne prelaziti preko sopstvenog ponosa, voleti i prihvatati sebe takve kakvi ste. A u situacijama kad za neku stvar kažete da ne želite da je menjate zbog partnera ili partnerke, vrlo često ste u pravu – jednostavno, nije vam do te osobe stalo u dovoljnoj meri da biste tu stvar zbog nje promenili.
A onda upoznate nekoga do koga vam jeste dovoljno stalo. I odjednom shvatite da vam ta stvar koju ranije niste hteli da menjate zapravo i nije toliko bitna, ne ako je to nešto što voljenoj osobi zaista smeta (da ne bude zabune, voljena osoba ima pravo da vas zamoli da nešto promenite, ne da to izričito zahteva od vas, izuzev ako joj ugrožavate život ili zdravlje).
Tu se može postaviti pitanje: kako vi da znate da li je ta promena na koju pristajete nešto na šta bi trebalo da pristanete, a ne nešto čime ćete oštetiti i/ili uniziti sebe? Razmislite kakvi ćete biti nakon te promene. Nije nikakvo unižavanje sebe ako ćete postati uredniji, više paziti na ličnu higijenu, prestati da psujete, ne stavljati „tri tone“ šminke na lice (i dalje ćete se šminkati, samo diskretnije), ne zadirkivati (nekad i surovo) druge kako vam padne na pamet, samo da biste ih „poklopili“, već se suzdržavati… Takvim promenama ne činite samo nešto što voljena osoba želi već i poboljšavate sebe, postajete bolja osoba. S druge strane, ako „voljena osoba“ traži da trpite nasilje, ljubomorne ispade, njene nezdrave navike (alkoholizam, na primer), da nikud ne izlazite, ne družite se ni sa kim ili se družite sa strogo ograničenim krugom ljudi – to ni na koji način ne unapređuje ni vaš život ni vas kao osobu, i takve zahteve ne bi trebalo prihvatati (najčešće ispadne da ne bi trebalo primiti u svoj život ni osobu koja vam tako nešto traži).
Ali onda kad shvatite da ste, prihvativši da ne činite nešto što je voljenoj osobi smetalo, samim tim i vi postali prijatnija i bolja osoba, da se i vaš život time poboljšao – to je ono pravo. To je promena za koju, nakon što se na nju naviknete, otkrijete da i vi u tome uživate, da se, u suštini, ničega niste odrekli, a stekli ste nešto u manjoj ili većoj meri bitno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com