Evropska unija sprovodi mere zaštite životne sredine, jedne od njenih prioriteta, konkretnim potezima u oblasti zaštite vazduha, vode, prirodnih staništa i regulisanja upotrebe hemijskih proizvoda.
Prvo je plastična kesa nestala iz samoposluga, a zatim se EU usmerila na plastiku za jednokratnu upotrebu. Od 2021. godine odlučeno je da će iz upotrebe nestati sve plastične kašičice za kafu, slamčice, razna ambalaža koji predstavljaju 70 odsto otpada koji završava u moru.
Pod podsticajem EU njene zemlje članice treba da recikliraju do 90 odsto plastičnih flaša do 2020. godine. EU takodje podržava princip da zagadjivač plaća da podrži troškove prikupljanja opada.
Jedan od prioriteta EU je cirkularna ekonomija. U julu 2018. godine novi propisi su stupili na snagu oko reciklaže, prema kojima do 2030. 70 odsto otpada od ambalaže i 60 odsto gradskog otpada treba da bude reciklirano.
EU se kao potpisnica Pariskog sporazuma u ime 28 zemalja članica obavezala da do 2030. godine smanji za 40 odsto emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Prema BDP-u zemalja članica raspodeljeno je kako treba da se ostvari taj globalni cilj.
Usvojen je niz mera kao što je obaveza svake zemlje da poveća udeo obnovljive energije u svojoj energetskoj karti.
EU takodje treba da smanji potrošnju energije za oko jednu trećinu do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. Da bi to ostvarila reformisani su zakoni o izgradnji zgrada i radi se na poboljšanju efikasnosti kućnih aparata. Uvedeno je obeležavanje A do G da se označi nivo potrošnje struje nekog aparata.
EU je odredila norme za emisiju jednog broja gasova zagadjivača. Tako je posle uvodjenja ograničenja za preko 70 odsto smanjena emisija oksida sumpora, poznatijeg kao „kisela kiša“ za manje od 20 godina.
Skandal Dizelgejta je pokazao Evopskoj uniji da njeni zakoni mogu da budu zaobidjeni po pitanju emisije gasova zagadjivača, u ovom slučaju azotnih oksida dizel motora. Unija je preispitala svoje testove merenja emisija, koji se sada vrše u realnim uslovima vožnje i odnose se ne samo na azotne okside nego i na ugljen dioksid.
Sektor drumskog saobraćaja predstavlja petinu ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU.
Evropskim propisima uvedena su ograničenja proizvodjačima automobila za nova laka vozila, i upravo su donete restrikcije i za kamione. Cilj je da se napuste motori na sagorevanje (dizel i benzin) u prilog čistijim tehnologijama.
Automobilska industrija zabrinuta je zbog uticaja na radna mesta i nedostatak infrastrukture koji bi pratili takve tehnološke promene, kao na primer nedovoljno mesta za punjenje.
Jedan od velikih nedavnih uspeha za branioce životne sredine je zabrana upotrebe neonikotinoida, pesticida koji se smatraju opasnim za pčele.
Opšte uzev EU je zadužena da reguliše upotrebu hemijskih proizvoda na svojoj teritoriji da bi zaštitila životnu okolinu i zdravlje ljudi.
Polemika oko obnove licence za glifostat, osporavani herbicid koji se naveliko koristi, pokazala je granice tog regulisanja koje mnogi smatraju netrasparentnim.
EU je s jedne strane odlučila da proceduru procene koju sprovodi Evropska agencija za bezbednost hrane (Efsa) učini transparentnijom, a s druge strane Komisija je predložila da bude transparetnije donošenje odluka zemalja članica o pitanjima kao što su glifostat i genetski modifikovani organizmi (GMO).
Jedna od misija EU je zaštita biodiverziteta i prirodnih parkova. Ona to velikim delom sprovodi preko programa Natura 2000, velike mreže zaštićenih prirodnih prostora.
Direktive „Ptice“ i „Staništa“ su osnove politike zaštite životne okoline. Na primer posle višegodišnjih evropskih pritisaka Francuska je u aprilu 2017. godine prestala da toleriše lov na ortolana, malu pticu poslasticu gurmana.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com