Stalni plač beba predstavlja brigu za roditelje, a novo istraživanje pokazalo je da problemi sa plakanjem, spavanjem ili hranjenjem mogu biti znak da će bebe kad odrastu imati problem sa hiperaktivnošću i deficitom pažnje. Istraživači kažu da rane intervencije, pomoć i saveti – mogu eliminisati probleme u kasnijem životu deteta.
Profesor Diter Volk (Dieter Wolke) sa Varvik univerziteta i koautor ovog istraživanja kaže: "Plač, posebno kod beba starijih od tri meseca, problemi sa spavanjem ili sa hrkanjenjem – česti su razlozi posete lekaru."
Regulatorni problemi
Preteran plač deteta mlađeg od tri meseca je uobičajen, naročito prilikom problema sa grčevima. Međutim, ako se problemi sa plakanjem, spavanjem ili ishranom javljaju i kasnije, onda se oni nazivaju regulatornim problemima. Istraživanje je pokazalo da svaka peta beba ima takve probleme.
Analiza studije
Istraživači su analizirali 22 studije koje su sprovedene od 1987. do 2006. godine, pokušavajući da ustanove da li postoji veza između ovih problema u ranom detinjstvu sa ponašanjem u starijem dobu. U ovim studijama je ispitano ukupno 16.848 dece, a od toga je 1.935 imalo regulatorne probleme.
Problemi u detinjstvu mogu se razvrstati na:
- Interne probleme: anksionznost, depresija i povlačenje
- Eksterne probleme: agresivno ili destruktivno ponašanje
- Probleme sa pažnjom: deficit pažnje ili hiperaktivnost
- Opšte probleme u ponašanju
Rezultati
Istraživači su utvrdili da deca sa prethodnim regulatornim problemima imaju veće šanse da dobiju probleme sa ponašanjem u detinjstvu od dece koja kao bebe nisu imala regulatorne probleme. Eksterni problemi i problemi sa hiperaktivnošću su najčešći.
Ako je kod bebe utvrđeno više simptoma različitih regulatornih problema, to znači da je veći rizik od problema sa ponašanjem u detinjstvu.
Zabrinutost roditelja
Vrlo često se roditeljima kaže da ne brinu i da će problemi proći kako dete raste, ali ovo istraživanje pokazuje da ako bebe starija od tri meseca neprestano plače ili beba starija od 6 meseci ima probleme sa spavanjem, onda zaista postoji veza sa kasnijim ponašanjem, ističe Volk.
"Treba uveriti roditelje da su male šanse da se jave kasniji problemi ako beba plače u prva tri meseca", kaže on. "Ako beba starija od 3 meseca neprestano plače, onda postoje metode kao što je kontrola ponašanja. Imate decu sa drugačijim temperamentom kod koje je potrebno više spoljašnje kontrole."
Volk navodi: "Deci sa regulatornim problemima potrebna je stroga organizacija dana, kada treba da se hrane, a kada je vreme za spavanje." Njegov predlog roditeljima je da na vreme potraže savet medicinskih stručnjaka: "Nažalost, ima malo lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji su obučeni da se time bave."
Intervencije
"Ne bi trebalo očekivati da će beba u prvih šest meseci života spavati redovno", kaže profesor Volk. "Veoma je dobro da se beba probudi tokom noći, naročito ako se doji, jer joj to pomaže da raste."
Ako beba ne spava dobro do kraja prve godine, studije su pokazale da kontrola ponašanja funkcioniše veoma dobro.
"Roditelji uglavnom imaju određeno vreme kada stavljaju bebu da spava u večernjim časovima. Time je zapravo pripremaju da je vreme za spavanje. Dete koje nije naučilo da samostalno zaspi u večernjim satima, neće ni znati da se ponovo uspava ako se probudi. Prema tome, kada se dete probudi tokom noći, ono samo može da plače kako bi dobilo neophodnu pomoć. Postoji nekoliko stvari koje bi roditelji trebalo da znaju. Ne bi trebalo ostavljati upaljeno svetlo preko noći, a svakako ne bi trebalo uzimati decu u ruke, jer je noć vreme za spavanje, a ne za interakciju."
Reakcija
Andrea Bilbou, osnivač dobrotvorne organizacije za probleme u ponašanju dece, kaže: "Roditelji dece sa ovim poremećajem kažu nam da oni mogu otkriti ovakve probleme veoma rano, a ponekad i pre rođenja deteta, ako se dete ponaša hiperaktivno još u utrobi; dok se to kod novorođenčadi manifestuje tako što su nemirna, stalno plaču, vrlo malo spavaju i traže konstantnu pažnju."
Ona je oprezna prema ovom istraživanju: "Mislim da moramo biti oprezni prema uzroku i posledicama, ali ova studija nam kaže da je loše regulatorno ponašanje rani pokazatelj problema koji se mogu javiti kasnije. To znači da možemo intervenisati mnogo ranije, da bi lekari trebalo ozbiljnije da saslušaju roditelje o njihovoj zabrinutosti u vezi sa malom decom i da im ponude odgovarajuću pomoć i savete koji pomažu i sprečavaju da odnos između članova porodice izmakne kontroli."
"To, naravno nije lek, ali će pomoći da deca postanu bolja u samokontroli na duže staze i stvoriti bolju atmosferu u porodici."
Napomena
Problem sa poremećajem hiperaktivnosti i poremećaj deficita pažnje imaju simptome koji mogu započeti u ranom detinjstvu i nastaviti se u odraslom dobu. Problemi sa poremećajem hiperaktivnosti i deficitom pažnje prestavljaju najčešće probleme u ponašanju dece u Belikoj Britaniji, a procenjuje se da utiču na 3-9% školske dece i mladih. Ovi simptomi mogu da izazovu probleme u kući, školi, na poslu i u vezama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com