BEOGRAD – Pozorište na Terazijama premijerom mjuzikla „Brodvejske vragolije“ večeras otvara novu sezonu i ulazi u jubilarnu godinu – sedam decenija postojanja.
Za ovaj značajan datum u istoriji kuće odabrali su predstavu u režiji Nebojše Bradića koji prvi put jedan komad postavlja na ovu scenu, po libretu Boba Martina i Dona Mek Kelera, a na muziku i stihove Lize Lambert i Grega Morisona.
Pred gledaocima će se naći mjuzikl o mjuziklu.
U ovoj komediji sa elementima vodvilja, čija se radnja dešava u dvadesetim godinama prošlog veka, jedan od protagonista je i mladi glumac Slaven Došlo.
Došlo je glumac mlađe generacije koji se sjajno snalazi u televizijskim formatima, na filmu i pozorištu.
U Pozorištu na Terazijama ima ulogu u mjuziklu „Fantom iz opere“, a večerašnju premijeru dočekuje, kako kaže, s puno uzbuđenja i očekivanja.
„Ovo je klasična velika produkcija Pozorišta na Terazijama. Mjuzikl je posebna vrsta teatra i zahteva puno pažnje, koncentraciju, fizičku spremu… Podrazumeva određenu brigu o sebi i dok si van scene. Prvi put sam bio pred izazovima obimne koreografije koju sam savladavao u procesu nastajanja predstave i nije mi bilo lako. Ne manjka mi samopuzdanja, ali u jednom momentu sam se zapitao da li ću sav taj step da uvežbam. Step je veština poput žongliranja i srećom na kraju je sve dobro ispalo…Nadam se barem… videćemo večeras“, kazao je Došlo.
O uspešnim angažmanima u različitim formatima, od TV serija do klasičnog pozorišta, mladi glumac ne razmišlja puno, jer, kako kaže, trudi se da posao uradi na najbolji mogući način.
„Doduše, ponekad se osećam kao da imam neki mentalni poremećaj, ali se nosim s tim pritiskom. Nekada imam utisak da u jednom danu imam sedam verzija sebe samog. Jedan Došlo kada šeta kuče u parku, jedan Došlo kada je na probi u pozorištu, treći ja ako sam na premijeri filma ‘Vojne akademija’. Važno je da imam dovoljno energije da podržim sve verzije sebe“, kazao je Došlo.
Za njega nema dileme da saradnici i teme određuju da li će se prihvatiti nekog posla, a ne žanr u kojem je dobio aganžman.
„Od malena sam navikao puno da radim. Uvek mi je bio ispunjen dan. Trenirao sam dva sporta… Učio gitaru da sviram, savladavao jezike… Dakle, obaveze za mene nikada nisu bile problem, pa se lako snalazim s različitim izazovima. Uvek sam bio vredan i to mi se sada isplatilo. Uloge biram po ljudima s kojima ću raditi i zbog teme koju problematizuje, predstava ili TV serija ili film“, kazao je Došlo.
Dodao je da bi zajedno s kumom da zapiše neke ideje i da od toga možda napravi pozorišnu predstavu.
„Našem umetničkom stvaralaštvu nedostaje empatija. Uglavnom svi upiru prstom na problem i posle predstave ili filma svi se vrate kući i budu depresivni. Kažemo sebi ‘Baš me briga, idem sad da se prejedem i da zaspim’. Treba nam katarza ili dubina rešavanja problema. Ljudsko biće je mnogo kompleksniji sistem od nezainteresovanih robota i to umetničko stvaralaštvo mora da podrži. Umetnost kod nas mora da ohrabri ljude“, kazao je Došlo.
Prema njegovim rečima, navodna potreba ljudi za sve većim vizuelnim senzacijama predstavlja neku vrstu zavisnosti indukovanu spolja.
„Veliki broj senzacija koje svakog dana obrađujemo udaljavaju nas od suštine informacije. Ako nečije telo svakog dana upija mirise, boje, začudne slike… svest zapravo pravi malu ključaonicu kroz koju samo promiču slike bez ikakvog razumevanja stvarnosti oko nas. Često zaboravljamo na zaista važne stvari za nas, a dobro pozorište vrši redukciju svog tog spektakla koji nam se sve agresivnije nameće. Zato je dobro piozorište važno za svako društvo. Pozorište nudi jedinstven doživljaj sa živim ljudima i zato će preživeti sve tehnološke revolucije. Možda će postati grupna terapija za ljude u budućnosti, a i to je OK“, kazao je Došlo.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com