Mnogi ljudi ne znaju da sujeta znači praznina, ispraznost. I zato, kada za nekoga kažemo da je sujetan, mi ga u stvari označavamo kao praznog, bezvrednog.
Sujetna osoba je ona koja ima naviku da ističe neke svoje navodne kvalitete, za koje drugi smatraju da ih ona ne poseduje. Ona često reaguje uvređenošću kada joj drugi ne potvrđuju njenu sliku o samoj sebi. I zato biti sujetan znači umišljati vlastitu vrednost, biti prepotentan, biti ponosan ni zbog čega.
Jedna od najskrovitijih dimenzija ljudske duše je sujeta.
Kada nam nešto nepoznato zagrebe u dubini duše, dok prolazimo kroz razna iskustva sa ljudima, a što ne liči na poznata osećanja, najverovatnije je na delu manifestacija sujete. Na njoj se može najviše primeniti ona narodna poslovica – oko samo sebe ne vidi.
Kad za nekoga kažemo da je sujetan, obično pod tim mislimo nešto negativno.Tim izrazom osuđujemo ili odbacujemo. Sujeta je osobina koja se ne ceni. A u stvari nema čoveka bez sujete.
Po tome ispada da svi svakog osuđuju ili odbacuju, jer je sujeta opšta pojava. Ona se uvek ne vidi, ali samo zato što je krajnja podloga ljudske prirode. Dok dođemo do nje, moramo proći sve one slojeve ličnosti kojim čovek gradi svoje odnose sa drugim ljudskim bićima.
Sujetni ljudi ne vide dimenzije svoje sujete .Oni, najčešće i ne znaju da je imaju. Obično svoju nelagodu tumače kao zlonamerni atak svoje okoline. Doduše, većina pogrešno identifikuje i tuđu sujetu, tumačeći je kao lošu narav ili agresivnost.
Sujeta je suptilna forma ispoljavanja egoizma.
Ljubomora i posesivnost su takođe načini izražavanja egoizma, toliko rašireni u društvenim odnosima da ih maltene smatramo normalnim socijalnim pojavama. Istog su porekla uobraženost, gordost i arogancija….i, zaista, pitamo se ima li išta u ljudskoj svesti osim egocentrizma.
Za razliku od svih nabrojanih vidova ljudske sebičnosti, sujeta je izatkana od najnevidljivijih niti. Ona je onaj nevidljivi pokretač bizarnih ljudskih postupaka izbegavanja odnosa sa životom.
Kad, na primer vidite na nekoj „važnoj“ sportskoj manifestaciji svo to mnoštvo od publike i navijača u stvari gledate, čast izuzecima, ljude koji zadovoljstvo takmičenja i sportskog izražavanja lično izbegavaju, posredno se diveći onim koji su hrabri da se pokažu. Zašto ima tako malo mesta gde se ljudi telesno izražavaju kroz ples i muziku?
Mnogim kreativnim ljudima , bez obzira na oblast izražavanja, opada kreativnost kada javno nastupaju. U suštini sujeta je uzrok takvih ponašanja. Mi se plašimo izražavanja svojih potencijala, da ne narušimo prethodno stvorenu sopstvenu, lepu sliku o sebi, ako javno mnenje bude svedok naših slabosti i neuspeha.
Međutim, sujeta ne mora samo biti razlog izbegavanja odnosa sa ljudima. Ona može biti razlog forsiranja odnosa i potrebe za izražavanjem svojih kapaciteta, želja i potreba. Drugim rečima sujeta može biti faktor rađanja ljudskih ambicija da se postigne neki cilj, položaj ili stanje.
Ako moj sused napravi lepu kuću, ja ću napraviti jednako lepu, ako ne i lepšu. Neko drugi vozi najnoviji model luksuznog automobila, ja krećem u komplikovane planove kako da steknem još bolji. Takav stil življenja je uobičajen način uređenja odnosa među članovima svakog društva, u kome je takmičenje osnovni tok društvenog života. Nadmetanje ili takmičenje proističe iz želje svakog čoveka za dominacijom ili prestižom makar u nekoj socijalnoj oblasti. Moja sujeta je uvek izraz sakrivene želje za dominacijom nad mojim susedom . Pošto je to jedno od glavnih obeležja pojedinca i društva nameće se kao prirodno stanje života, koje se uklapa u onu sažetu formulu – čovek je čoveku vuk.
Jer, svaka želja za dominacijom je vid pritajenog izražavanja agresivnosti prema drugom ljudskom biću. Moja želja za dominacijom automatski rađa istu takvu želju kod onog ko je u nekom odnosu sa mnom, što neminovno stvara konflikte ili nesporazume.
Zato najčešće, u svakodnevnom životu, umesto ljubavi imamo sukobe, odbojnost i nemire. Sukobi traju jer niko ne želi da odstupi od svoga prvenstva u ostvarivanju ličnih potreba. Možda vam izgleda da je želja za dominacijom krajnji uzrok konflikata među ljudima, ali nije.
Želja za dominacijom i agresivnost koja iz nje proističe posledica su dubokog straha od gubitka sebe ili straha od nestajanja.
Na osnovu ovog uviđanja, možemo reći da je sujeta, kao specifična forma nametanja sebe društvenom biću jedan oblik manifestovanja egzistencijalnog straha ili straha od nestajanja sa pozornice života.
Sujeta, koja proradi bezbroj puta na dan u našim odnosima govori da duboko u nama neprekidno tinja strepnja da ne izgubimo ili da ne ostvarimo svoje ciljeve i ambicije, jer nas drugi svojim rečima i delima podsećaju na naše nezadovoljene motive.
Sujeta je indikator iskrivljenog odnosa prema životu, ljudima i stvarima. Ona je pokazatelj življenja u zabludama.
Zato je sujeta izraz čovekove slabosti ili nemoći. Ponekad se ta nemoć kompezira maskom gordosti koja daje utisak moći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com