Svemirska letelica poletela je danas iz Kejp Kanaverala, na Floridi, SAD, da bi istražila psoledice jednog namernog sudara u svemiru.
Svemirska sonda „Hera“ Evropske svemirske agencije odletela je na dvogodišnje putovanje do malog, bezopasnog asteroida kojeg je NASA namerno udarila letelicom pre dve godine u „generalnoj probi“ za dan kada bi neki „kamen iz svemira“ zapretio Zemlji. To je drugi deo testa planetarne odbrane koja bi jednog dana mogla pomoći u spasavanju planete.
Raketa „Falcon“ privatne kompanije „SpaceX“ ponela je „Heru“ i sat kasnije, aplauz se prolomio u u Nemačkoj kada se letelica odvojila od gornjeg stepena rakete i „javila kući da je sve u redu“.
Udarac letelice NASA-e „Dart“ 2022. godine skratio je orbitu „Dimorfosa“ oko njegovog većeg saputnika, pokazujući da, ako se opasna stena krene ka Zemlji, postoji šansa da se dovoljno ranije skrene s kursa.
Naučnici su željni da izbliza ispitaju posledice tog sudara da bi tačno znali koliko je „Dart“ bio efikasan i koje promene procedure bi mogle biti potrebne da bi se Zemlja zaštitila od asteroida.
Istraživači žele da saznaju da li je „Dart“ (skraćenica za Double Asteroid Redirection Test“ napravio krater ili je možda dramatičnije preoblikovao asteroid od svega 150 metara.
Sudar s „Dartom“ je razasuo krhotine asteroida Dimorfosa, čak i kamene gromade koje su dodale zamah sudaru. Trag krhotina se mesecima protezao više od 10.000 kilometara u svemir.
Neke gromade i drugi ostaci još bi mogli biti oko asteroida, što je potencijalna opasnost za „Heru“.
Evropski zvaničnici opisuju n jenu misiju koja košta 363 miliona evra kao „istragu mesta nesreće“.
Noseći desetak naučnih instrumenata, mala „Hera“, veličine automobila, moraće da prođe pored Marsa 2025. da bi brzinu pojačala pomoću njegove gravitacije, a do Dimorfosa će stići do kraja 2026.
Dimorfos je „mesec“ Didimosa (na grčkom: blizanac), asteroida koji se brzo okreće i pet puta je veći od Dimorfosa. Kada „Hera“ stigne do njih, asteroidi će biti 195 miliona kilometara daleko od Zemlje.
„Hera“ će pokušati da uđe u orbitu oko tog stenovitog para, pri čemu će se razdaljina preleta postepeno smanjivati sa 30 kilometara na svega jedan kilometar od njih. Letelica će posmatrati najmanje šest meseci da bi utvrdila masu, oblik i sastav, kao i orbitu Dimorfosa oko Didimosa.
Pre sudara od pre dve godine, Dimorfos je kružio oko svog većeg saputnika sa udaljenosti od svega 1.189 metara. Naučnici smatraju da je orbita sada ptavilnija i ovalnog oblika, te da se „mesec“ možda čak i prevrće.
Jedan od zadataka je i da se utvrdi da li je Didimos zaista „roditelj“ malog Dimorfosa.
U tom poduhvatu će dve sonde veličine kutije za cipele pokušati da slete na Dimorfos kada završe istraživanje odozgo. Ako se tah mesec prevrće, to će biti komplikovan poduhvat. Planira se i da „Hera“ završi svoju misiju sletanjem, ali na veći Didimos.
Nijedan od tad dva asteroida ne predstavlja pretnju Zemlji. Zato je NASA odabrala taj par za prvu probu u istoriji namernog sudara s asteroidom.
Asteroidi su ostaci od formiranja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina. Prvenstveno oko Sunca kruže između Marsa i Jupitera što se naziva „Glavni asteroidni pojas“, gde ih je na milionem. Oni prilaze bliže Zemlji tek kada ih neki sudar izbaci iz tog pojasa.
NASA je utvrdila da je realtivno blizu Zemlje više od 36.000 tela. Skoro sva su asteroidi, ali su neka komete. Više od 2.400 smatra se potencijalno opasnim za Zemlju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com