Uobičajena ideja braka je da se ljudi venčaju, žive zajedno, odgajaju decu, a ako to ne ide, pa, ne ide im ni brak. Međutim, ima i onih koji otkrivaju da brak može da funkcioniše i na manje konvencionalne načine – i da funkcioniše dobro.
Jedna dama je tako odlučila da živi odvojeno od svog supruga. Našla je stančić za sebe, sasvim mali, jedva veći od sobe (soba, kupatilce, kuhinjica, samo ono najnužnije) i nakon više od dvadeset godina braka počela je da se budi uz svetlost sunca. Naime, ona je obožavala svetlost, ali je njenom mužu za spavanje smetao i najmanji tračak svetlosti, pa se više od dve decenije budila u potpunom mraku. Prihvatila je to jer ga je volela, znala je da on ne izvoljeva nego zaista ne može drugačije da spava, ali tako se sad radovala svetlosti!
Nisu se posvađali. I dalje se vole. Njihov sin je odrastao i osamostalio se. Bila je srećna da i ona i njen suprug budu tu, konstantno uz njihovo dete, ali kada je dete odraslo, više joj se nije činilo neophodnim da stalno budu zajedno. Želela je više prostora; želela je odvojeni prostor samo za sebe. Njen suprug nije bio oduševljen, ali je prihvatio da je to ono što joj je potrebno, kao što je ona nekad prihvatila da ne sme da bude ni tračka svetlosti dok spavaju, i pristao je da pokušaju.
I dalje su u braku. Redovno se viđaju, redovno vode ljubav. I ne samo to – promena im oboma prija. Posle dugotrajnog zajedničkog života, navikli su jedno na drugo kao što se navikne na određeni komad nameštaja, a sada ponovo primećuju jedno drugo i otkrivaju da se i dalje vole, da i dalje uživaju jedno s drugim, kao i da im prija što imaju i prostor i vreme i samo za sebe. I dalje su verni jedno drugom. Samo, eto, ne žive u istom stanu.
Uplašena sopstvenim eksperimentom za koji nije bila sigurna hoće li uspeti, počela je da se raspituje unaokolo. Neke njene prijateljice su bile šokirane njenim postupkom, to im je bilo nezamislivo. Razvod je zamisliv, ali živeti odvojeno od sopstvenog supruga s kojim se ne svađaš i s kojim se sasvim dobro slažeš, zašto? A neki njeni poznanici su joj rekli da znaju još ljudi, još bračnih parova, koji žive odvojeno. Vole se, uživaju u braku, nema tu nikakvog švrljanja sa strane, samo žive odvojeno – i dobro im je. I od sopstvenog sina je čula za roditelje nekih njegovih prijatelja koji su i dalje u braku i vole se, a žive odvojeno. Jedna dama radi u drugom gradu od onog u kome živi njen suprug, pa su zajedno vikendom. Jedan suprug živi u Francuskoj, i svaka tri meseca posećuje suprugu. I tako redom. Nije uobičajena predstava braka, ali tako im odgovara, tako im je dobro, pa zašto da ne?
Ne kažemo da bi odvojeni život odgovarao svim supružnicima. Međutim, ima onih kojima odgovara, iako je to nekonvencionalno rešenje (još jednom da ponovimo, odvojeni život ne uključuje preljubu) – nije da ili živite zajedno i u braku ste, ili ste se razveli pa ne živite više zajedno, postoje i drugi dobri načini da bračna zajednica bude lepa i da ljudi u njoj budu srećni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com