Izvesno je da će problemi sa kreditima u „švajcarcima“ biti rešavani sudskim putem sve dok broj tužbi ne postane opasan po bankarski sektor. Onda će verovatno da usledi neko sistemsko rešenje.
Broj tužbi za raskid ugovora o kreditima u švajcarskim francima svakodnevno se povećava, ljudi se prijavljuju za grupne tužbe i mi svakog meseca puštamo novu seriju tužbi, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović, i iznosi podatak da ih je samo preko tog udruženja do sada pokrenulo više od 700 ljudi.
Najnovija odluka Vrhovnog kasacionog suda (VKS) da ukine presudu o odbijanju tužbe za raskid ugovora za kredit u „švajcarcima“ bio je dodatni vetar u leđa onima koji su rešili da lek potraže na sudu. Ohrabrujuća je bila prva pravosnažna presuda pred Višim sudom u Novom Sadu iz oktobra prošle godine kojom je raskinut ugovor između jedne strane banke i našeg građanina koji je imao stambeni kredit u švajcarskim francima. Presuda je doneta zbog „bitno promenjenih okolnosti“ od trenutka kada je zajam uzet 2008. godine do danas.
Gavrilović kaže da u Srbiji ima 20.000 kredita u „švajcarcima“ i da se u traženju rešenja tog problema do koga je došlo pre dve i po godine, od strane države i NBS nije mnogo odmaklo od pređašnjeg stanja.
Problem je nastao kada je zbog posledica svetske ekonomske krize, Centralna banka Švajcarske, posle trogodišnjih napora da zauzda valutu, odustala od veštačkog držanja njenog pariteta sa evrom. Posledicu te odluke osetile su sve evropske države, a najveći broj njih, od Francuske, Španije, Austrije, Poljske, Mađarske, Italije, Rumunije, Grčke, Hrvatske problem je rešavao ili sudski ili zakonom o konverziji kredita u domaću valutu ili evro.
Tog 15. januara 2015. švajcarski franak je ojačao prema dinaru čak oko 18 odsto.
Narodna banka Srbije nije pristala na predlagani zakon o konverziji. Predložila je, podseća Gavrilović, četiri modela koja je trebalo da budu od pomoći onima koji imaju kredite u francima, ali činjenica da je samo desetak odsto korisnika prihvatilo neki od tih modela ukazuje da su oni bili neprihvatljivi.
Objašnjavajući suštinu problema, on navodi da su korisnicima rate kredita, posmatrano u dinarima, uvećane i do dva i po puta u odnosu na onaj period kada su kredite podigli, a glavnica kredita posmatrano u evrima ili dinarima im je veća nego što je bila na početku.
„Dakle, otplaćujete kredit, platili ste već nekoliko miliona dinara banci i opet dugujete duplo više u dinarima nego što ste uzeli na dan isplate“, precizira Gavrilović. I dodaje: četiri modela NBS su predviđala olakšice u smislu da se rata smanji pet odsto. Dakle imate situaciju da vam se rata poveća dva i po puta a onda NBS nudi da ona bude smanjena pet odsto.
Predsednik „Efektive“ napominje da je jedino što je bilo dobro u tim modelima bilo to što je NBS konstatovala da je došlo do promenjenih okolnosti, do narušavanja jednakih davanja i do otežavajućih okolnosti po klijenta. Upravo te „promenjene okolnosti“ koriste se u tužbama gde se traži da se ti ugovori o kreditu raskinu, napominje Gavrilović.
Tako je u najnovijoj odluci Vrhovnog kasacionog suda (VKS) upravo naloženo Apelacionom sudu u Novom Sadu da u ponovnom postupku pouzdano utvrdi da li je i u kojoj meri došlo do promenjenih okolnosti od zaključenja spornog ugovora između stranaka.
Nije sporno da je promena kursa stranih valuta u odnosu na dinar uobičajena pojava, ali to ne znači da i enormna promena kursa predstavlja uobičajenu pojavu, navodi VKS. I podseća da je „tužilja uzela kredit za kupovinu kuće, a da joj sada za njegovo vraćanje treba nekoliko takvih kuća“.
„Pokušavamo da animiramo što veći broj korisnika da tuže i da na taj način problem bude rešen sudskim putem. U tu svrhu smo osmislili opciju u kojoj bi 10 korisnika kredita jedne banke tužilo tu banku u grupi i tako podjednako delilo troškove. Ne očekujemo više pomoć niti NBS niti države, ali očekujemo da sudovi nastave da rade kao do sada, da budu na strani zakona i da presuđuju da su ovi ugovori o kreditima apsolutno štetni“, ističe Gavrilović.
On je objasnio da pravo na podnošenje tužbe za raskid ugovora ima i najveći broj od onih 10 odsto koji su pristali na neki od četiri modela koje im je ponudila NBS. Reč je onima koji su pomoć u rešavanju problema našli u dva modela koja su ostala u okvirima švajcarske valute. Pravo na tužbu, međutim, nemaju oni koji su se odlučili za druga dva modela koji podrazumevaju konverziju švajcarske valute u evro. Gavrilović, međutim, napominje da je takvih izuzetno mali broj, upravo zbog nepovoljnih uslova predviđenih tim modelima.
Predsednik „Efektive“ napominje da, generalno, nema ništa protiv toga da država donese zakon kojim će se ugovoreni krediti iz „švajcaraca“ konvertovati u evro, kao što je to urađeno u zemljama u okruženju. To je bilo fer rešenje i za korisnike kredita u „švajcarcima“ i za banke, čak i za korisnike kredita u evrima jer bi svi bili jednaki. I oni su predlagali donošenje takvog zakona, ali su pre pola godine odustali od toga po donošenju prve sudske presude o raskidu ugovora o kreditu.
„Ljudi koji su tužili i koji žele da tuže svakako imaju pravo da traže bolje rešenje sudskim putem“, navodi on.
Na pitanje šta se dešava po raskidu ugovora, on objašnjava da tada, u skladu sa zakonom, dolazi do takozvane dinarske restitucije. Svaka strana vraća onoj drugoj ono što je primila. Posle „prebijanja“, vidi se ko kome još duguje, i tu razliku mora da isplati. Uglavnom je veliki broj klijenata u pretplati ili negde na nuli. Ima i onih koji bi i po toj matematici dugovali banci, ali bi to bilo bar trećinu ili do polovine sadašnjeg duga, objašnjava on.
Predsednik Udruženja bankarskih klijenata je uveren da će se problem rešavati sudskim putem i da će neko sistemsko rešenje uslediti tek pošto broj tužbi naraste do te mere da postane opasan po bankarski sektor.
„Ista priča se desila kada smo prigovarali zbog jednostranog povećavanja kamata. Isto je NBS odgovarala kako su banke na to imale pravo, pa nakon što smo pustili 1.500 do 2.000 tužbi donela je odluku o povraćaju tog novca“, kaže Gavrilović za Sputnjik, uveren da će i u ovom slučaju da se desi nešto tako. Jedino je, kaže, pitanje u kom vremenskom periodu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com