U Srbiji je od 2003. godine, zaključno sa 2024. izdato 69 rešenja koja se odnose na istraživanje litijuma i pratećih elemenata, preneo je portal Danasa.
U istom periodu izdato je i 441 rešenje koje se odnosi na istraživanje drugih metala. Ukupno 138 kompanija dobilo je odobrenja za istraživanje metala u Srbiji.
Za litijum je prvo rešenje izdato preduzeću „Rio Sava eksplorejšn“ 8. juna 2004. godine za izvođenje geoloških istraživanja evaporita u području Jadarskog neogenog basena, na području Loznice, kako je objavilo udruženje Prvi prvi na skali (PPNS) na osnovu podataka dobijenih od Ministartva rudarstva i energetike (MRE).
To preduzeće, koje je ćerka firma korporacije Rio Tinto, bilo je jedino koje je dobijalo dozvole države do 2010. godine, piše PPNS.
Različita rešenja, vezana za litijum dobijala su sledeća preduzeća: „Rio Sava Exploration“, „LithiumLi Balkan“, „Ultra Balkans“, „Balkan Gold“, „LithiumLi Exploration“, „Rare Mineral Resources“, „GeoMin Consulting“ (danas Euro lithium Balkan), „Nova Centauri metals“ (danas Balkan istraživanja), „Centurion metals“ (bivša „Nova Centauri Metals“), „Euro lithium Balkan“, „Jadar Lithium“ (danas Balkan Istraživanja) i „Sermetco“.
Ekolog Igor Radošević rekao je da kada se pominje litijum svi misle samo na kompaniju Rio Sava.
„Rio Tinto nije jedina kompanija koja planira da kopa litijum u Srbiji. Pored Rio Tinta na teritoriji Srbije svoje rudnike litijuma planiraju i kompanije „Euro Litijum“, koja svoj prvi rudnik planira u Valjevu, Ubu i Mionici, dok kompanija „Balkan istraživanja“ (Balkan Research) planira rudnike litijuma u okolini Jagodine, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Požege i slično“, naveo je Radošević.
Rudnici litijuma se, prema njegovim rečima, planiraju na 30 lokacija po Srbiji u trouglu Loznica – Valjevo – Bor.
Dodao je da je to teritorija od preko 22.000 kvadratnih kilometara na kojoj živi oko dva miliona ljudi.
On je istakao da je rudnik litijuma u dolini Jadra prvi od 30 planiranih rudnika litijuma.
„Taj rudnik ima zadatak da probije barijere dobijanja svih potrebnih dozvola i studija, a pogotovo Studije o uticaju na životnu sredinu, koja je krucijalan dokument. U slučaju da ‘prođe’ rudnik Rio Tinta u Loznici nastaće domino efekat gde neće biti moguće sprečiti otvaranje i drugih planiranih rudnika litijuma u Srbiji“, rekao je Radošević.
Iz kompanije Rio Tinto za Danas navode da je „Jadar“ jedini litijumski projekat koji ta kompanija razvija u Srbiji i da nema planova za razvoj bilo kog drugog litijumskog projekta.
Međutim, oni potvrđuju da istraživanja jesu vršena.
„Osim istražnih radova u dolini Jadra, kompanija Rio Sava je od 2002. do 2015. godine vršila osnovna geološka istraživanja, prvenstveno borata, na teritorijama opština Užice (zlatiborski basen), Gornji Milanovac (Pranjani), Raška (mesta Baljevac na Ibru i Gradac) i Kraljevo (mesto Konarevo). Osim toga, u periodu od 2010. do 2015. godine vršena su i istraživanja prisustva litijuma i borata na teritorijama opština Valjevo (valjevski basen, Osladić i Dobrinja) i Požega (mesto Ježevica)“, navode iz Rio Tinta.
Oni obajšnjavaju i zašto se od daljeg procesa odustalo.
„Na osnovu svih dobijenih rezultata, a u saradnji sa ekspertima kompanije Rio Tinto, ocenjeno je da pomenuta geološka istraživanja ne treba nastaviti, jer se utvrđeni geološki potencijal, ne uklapa u poslovne planove kompanije“, pojašnjavaju iz Rio Tinta.
Oni podsećaju da su nakon 2015. godine istraživanja nastavljena samo u jadarskom basenu.
„Svi radovi realizovani su u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom i odgovarajućim odobrenjima nadležnog ministarstva, a svi rezultati istraživanja dostavljeni nadležnom ministarstvu kroz godišnje izveštaje“, poručuju iz Rio Tinta.
Kako je Udruženje PPNS objavilo na osnovu podataka dobijenih od MRE i drugih institucija, u razdoblju od 2004. do 2024. godine, izdatim rešenjima za istraživanje litijuma bilo je zahvaćeno ukupno 63 područja na teritoriji Srbije, što obuhvata i gradove, opštine i sela, odnosno naselja.
Prema pisanju ovog udruženja, to obuhvata i tri basena: Jadarski basen, Rekovački neogeni basen i Valjevsko-mionički basen.
Tu su Aranđelovac, Badanje, Baljevac, Bela Crkva, Belanovica, Blace, Brajkovac, Bujanovac, Bukulja, Cer, Čačak, Divci, Dobrinja, Dudovica, Gornji Milanovac, Gorobilja, Jadarski basen, Jagodina, Jalovik, Janok, Ježevica, Kamenica Šabačka, Knić, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Krajkovac, Kraljevo, Krupanj, Lađevci, Lajkovac, Lazarevac, Loznica, Lukavac, Ljig, Merošina, Mionica, Mrovska, Niš, Osečina, Osladić, Petlovača, Piskanja, Požega, Preljina, Rača, Raduše, Raška, Rekovac, Rekovački neogeni basen, Siokovac, Šabac, Šatornja, Topola, Trgovište, Trnava, Ub, Ursule, Valjevo, Valjevsko-mionički basen, Varvarin, Vladimirci i Vranje.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com