Plaćanje karticom je mnogo lagodnije nego kešom, ali pri sabiranju svih troškova ispada da je i značajno skuplje. Klijenti u bankama plate za njeno izdavanje, sledi trošak održavanja, naknada za podizanje novca na bankomatu druge banke, a kod nekih se naplaćuje čak i provera stanja na računu.
U prva tri meseca u Srbiji se preko kartica naplaćuju usluge i robe vredne 48 milijardi dinara. Ako je na svakoj od tih usluga provizija bila bar jedan odsto, jasno je da je bankarska zarada minimum 480 miliona dinara. Dok se podaci ne srede do kraja godine, može se pretpostaviti da se pazar duplirao i da su banke zaradile skoro milijardu dinara.
Provizije za korišćenje platnih kartica u Srbiji se kreću od jedan pa do četiri odsto, i ispada da bankari uzimaju više nego u svim zemljama u okruženju. Evropska unija je nedavno predložila da ionako niži procenat koji banke u EU uzimaju, smanji, tako da za sve vrednosne transakcije kod debitnih kartica provizija ne bi smela da bude viša od 0,2 odsto, a kod kreditnih 0,3 procenta. Kod nas je visina provizije definisana pravilima kartičnih sistema, koji se dogovaraju sa bankama.
Građanima se savetuje da se dobro obaveste o tarifama naknade za usluge, pre nego što se odluče za banku u kojoj će otvoriti račun. I pre nego što naprave konačan izbor, da provere koje i koliko bankomata imaju u svojoj okolini, kako ne bi rasipali novac. Ukoliko se podiže 1.000 dinara sa bankomata druge domaće banke, provizija se kreće u rasponu od 47,5 do 150 dinara za „viza” debitne kartice, između 20 i 100 dinara za „dina” debitne kartice, odnosno između 60 i 150 dinara za „masterkard” debitne kartice.
Neke banke naplaćuju po 15 dinara za svaki upit stanja na bankomatu, a štampanje izvoda košta 25 dinara. Ova suma nije zanemarljiva, ako uzmemo da svako u proseku bar pet puta mesečno proveri stanje na računu i odštampa isečak preostale sume novca. Znači da mu na godišnjem nivou samo za te „usluge” banka uzme oko 2.400 dinara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com