Cena tovljenika u poslednjih pet dana porasla je za 30 do 50 dinara po kilogramu zato što je smanjena ponuda domaćih svinja.
Klaničari su farmerima u Mačvi plaćali i 185 dinara za kilogram „žive vage” a ovaj veliki obrt na tržištu (nezapamćen poslednjih nekoliko godina) uskoro bi mogao da dovede i do poskupljenja svinjskog mesa.
Ukoliko se vrtoglavi rast otkupne cene nastavi i dostigne 200 dinara, kao što se očekuje, to bi nesumnjivo uzdrmalo cene mesa i prerađevina u mesarama i supermarketima.
Po proceni stručnjaka, svinjetina bi u tom slučaju mogla da poskupi i za četvrtinu.
– Uvoz tovljenika je smanjen u poslednja dva meseca i to je povećalo kupovinu od domaćih farmera. To su, nažalost, samo velike farme jer su mnogi manji proizvođači izgubili bitku sa konkurencijom – kaže agroekonomski analitičar Čedomir Keco, dodajući da i pored najnovijih potresa na tržištu još nema razloga za povećanje cene mesa i mesnih prerađevina.
Odgovor klaničara na nove tržišne prilike mogao bi da bude brži nego što se očekuje. Ako se rast nastavi i dostigne očekivanih 200 dinara (sa PDV-om) država može da interveniše prodajom zaliha iz robnih rezervi.
Ukoliko se takav scenario ne dogodi mesna industrija će početi masovan uvoz iz zemalja koje izvoz subvencionišu sa 30 do 50 evra po tovljeniku
Naravno, indirektno jer su izvozni podsticaji zabranjeni. Očekuje se kao i do sada uvoz iz Mađarske, Hrvatske i Nemačke ali takvo meso, kaže naš sagovornik, nije ni približnog kvaliteta kao domaće.
Zlatan Đurić, iz Unije poljoprivrednih proizvođača, kaže da je povećanje cena tovljenika dobra vest za farmere i nagoveštaj početka oporavka domaćeg svinjarstva.
– Svinja ima sasvim dovoljno iz domaće proizvodnje i nema razloga za uvoz. Ni klaničari nemaju pravo da traže povećanje cena mesa u trgovinama jer su trgovci i sadašnje cene formirali na osnovu otkupne cene od 220 dinara. Ostvarivali su poslednjih godina ekstra profit na svinjetini sa zaradom od sto odsto na štetu proizvođača i potrošača – ističe Đurić.
Svinje koje se uvoze po dampingovanim cenama su iz takozvanog „brzog” tova koje traje svega 86 dana nasuprot domaćim koje se gaje do 120 dana i dostižu značajno veću kilažu. Hraniva koja im se daju sadrže komponente koje vezuju vodu da bi se postigla masa i tako uvećala zarada. Ovo objašnjava zbog čega se potrošači žale da meso prilikom pripreme peni i kalira više nego što je uobičajeno. Država bi ovakve mahinacije mogla da spreči zabranom uvoza svinja lakših od 110 do 120 kilograma. Cena svinjskog mesa, za razliku od većine drugih namirnica, poslednje četiri godine bile su padu. Prema nedavnom istraživanju „Politike” svinjski but je (u odnosu na 2012. godinu) pojeftinio sa 490 na 400 dinara. U tom periodu cvetao je uvoz mesa i živih svinja sumnjivog kvaliteta uprkos apelima proizvođača da je domaće svinjarstvo u teškoj krizi i da su otkupne cene neodržive. Interesovanje klaničara za domaće meso bilo je minimalno što je, prema nezvaničnim procenama, dovelo do gašenja trećine malih farmi koje su do tada poslovale.
(Ivana Albunović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com