Centralna banka Rusije ovih dana neviđenom brzinom kupuje zlatne poluge. Prema rečima argentinskog finansijskog stručnjaka Gabrijela Rubinštajna, ta politika ima za cilj zaštitu ruske ekonomije u slučaju krizne situacije, uključujući i protiv američkih manipulacija u vezi sa dolarom.
„Zemlje skladište zlato iz strateških i odbrambenih razloga. Na primer, u slučaju da su odnosi između naroda ugroženi i njihova valuta izgubi svoju vrednost“, rekao je za Sputnjik mundo finansijski konsultant i bivši predstavnik Centralne banke Argentine Gabrijel Rubinštajn.
U toj situaciji zlatne rezerve bile bi osnova za novu valutu ili druga vredna sredstva u budućnosti.
„Zlato, taj večni izvor finansija, ima stvarnu vrednost u poređenju sa drugim finansijskim sredstvima. Ruske vlasti smatraju da je bolje imati više zlatnih resursa nego dolara. Hipotetički govoreći, ako Rusija drži tone američkih dolara, a SAD žele da nanesu štetu njenoj ekonomiji, to bi bilo moguće kroz manipulacije valutom“, ističe Rubinštajn i dodaje da je zlato garant protiv takvog scenarija.
Centralna banka Rusije značajno je povećala tempo otkupa zlata. U periodu od januara do septembra 2017. godine, Centralna banka je kupila 4,2 miliona unci (oko 130 tona) tog dragocenog metala u vrednosti od više od pet milijardi dolara, što je za 15 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Centralna banka, prema stanju od 1. oktobra, ima 73,6 milijardi dolara u rezervama, u poređenju sa 65,5 milijardi dolara od pre godinu dana.
Rusija je povećala nabavku plemenitih metala nakon što su joj Sjedinjene Američke Države i Evropska unija uvele sankcije posle referenduma na Krimu i početka oružanog sukoba na istoku Ukrajine 2014. godine. Od tada je, prema podacima Svetskog saveta za zlato, Centralna banka Rusije svojim zlatnim rezervama dodavala oko 100 tona na svakih šest meseci, što je više nego što kupuje bilo koja druga centralna banka na svetu.
Trenutno je Rusija sedma zemlja na svetu po količini zlata, a ako se nastavi trenutni tempo njenog otkupa zlata, verovatno će skočiti na šesto mesto, čime će nadmašiti Kinu sa trenutnim rezervama od 1.842 tone.
Tokom protekle decenije, Centralna banka Rusije promenila je svoju politiku upravljanja zlatom i deviznim rezervama, koja uključuje smanjenje učešća evra sa 40 na 26 odsto i povećanje svojih zlatnih rezervi sa osam milijardi dolara na 73,6 milijardi dolara, prema stanju od 1. oktobra ove godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com