Tragovi nezapamćenog masakra vidljivi su na svakom koraku. Niko nije mogao da pretpostavi šta se dešava kada je započela pucnjava, verovali su da je reč o pirotehnici jer je u toku bio festival.
Jedan od svedoka je rekao da je u jednom trenutku krvava devoka istrčala u baštu kafića i pala.
Očevici koji su samo pukom srećom ostali živi svedoče o sinoćnoj pucnjavi, prenosi B92.
“Lljudi nisu ni shvatili šta se dešava, pošto je bila baš gužva, masa ljudi je bila tu i glasna muzika je bila. Dosta mladih je bilo i oni su mislili da je to petrarda, tek onda su shvatili kad su ljudi počeli da padaju. On je, kako je prasak, kako je pucao, oni su svi padali, neki su još poginuli i dosta povređenih ima“, kaže Boša Nandor.
“Tu je bio užas, njena rođakinja u hitnim kolima, vrišti, onim užasnim krikom, plače, jezivo je slušati, jezivo ovi drugi se sa policijom prepiru, ovaj jedan tamo viče hajde da vadimo krv na ređu, to su bili pod alkoholom, ali to nema nikakve veze sa ovim, ubicom”, navodi Bogdan Kukolj.
Meštani su u šoku i ne pamte ovakvu tragediju.
“Trideset, četrdeset godina, koliko ja pamtim, ne u Žitištu, nego i u Jugoslaviji staroj da je ovako nešto bilo“, navodi jedan meštanin.
Postavlja se pitanje otkud tom čoveku kalašnjikov?
„Da vam kažem, ako su svi normalni, onda svi znaju odgovor. Znači, kad jedno ratno područje završi rat ili bilo šta, svako sačuva šta sačuva, ko voli oružje, ko ne voli”, dodaje on.
Vlasnik lokala u kojem se desio zločin u tom trenutku bio je u svojoj kući, preko puta, kada je čuo je rafale i istrčao iz kuće. Prizor koji je zatekao kaže da nikada neće zaboraviti.
“Sve je to ovde popadalo, vidite šta je bilo. Masakr. I u momentu, kad je taj rafal bio, ja sam istrčao, normalno i došao ovde, to je za ne verovati. To što se desilo, to je užas bio. I onda kreće intervencija, jedni drugi, ubacuju u kola, ovamo hitna , sup dok je došao, dobro tu su, mada ovaj, policija je bila, ona uvek tu i obilazi, oni su nam najavili da će redovno biti ovde, oni su i održavali”, priča Ljubo Milinović, vlasnik kafića Makijato u Žitištu.
Milinovićeva dva sina spasavala su povređene.
„Jedan je tu, ovde, on je ovde radio, drugi je potpuno go, skinuo se i majice vezao i noge i ruke i gde je trebalo. Čak je i povređene vozio skoro potpuno go do kliničkog centra kombijem, i ostali su ubacivali, koga nije mogla Hitna pomoć. Za bivšu ženu odmah nije bilo pomoći, ona je već tu preminula, druga ta devojka što je bila iz Karađorđeva, ona je do ambulante preminula, ovo ostalo iz Zrenjanina su iz kliničkog javljali, jedno, drugo, treće, na put je stalo“, dodaje on.
Dok meštani u neverici obilaze mesto nesreće, za to vreme u zrenjaninsku bolnicu od ranog jutra stižu prijatelji I rodbina povređenih. Ispred bolnice su drugarice jedne povređene devojke. I one su bile u tom trenutku u kafiću. Vidno potresene, pred kamerom nisu mogle da govore. Opisuju da se sve izdešavalo za svega 20ak sekundi, da su u prvi mah pomislile da je vatromet, ali ubrzo su ljudi počeli da padaju preko njih. U središtu tragedije, samo nekoliko koraka od stola za kojim su pale prve žrtve. bile su i dve ćerke.
„Haos, panika, pucnjava, svi su zalegli dole, bežali su, policija i Hitna pomoć brzo su došli, ali nažalost, petoro je poginulo. Moje ćerke nisu povređene, one su ovde kroz ovu ulicu, pa kroz jedno susedno dvorište prošle, u sledeću ulicu i onda se tako vratile. Mada živimo ovde na pedeset metara u stanu, nisu mogle ovuda proći, nisu znale da li će doći do pucnjave ponovo, pošto se pretpostavljalo da možda ima ovaj drugi okvir. Strašno“, kaže Branislav Stepanov.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com