Mnogim zločincima iz redova OVK malo treba da se ponovo late oružja i iskomplikuju situaciju na Kosovu i Metohiji. Hapšenja bivših članova OVK i onih koji su bliski Haradinaju i Tačiju dovešće do terorističkih aktivnosti koje će biti usmerene prema srpskim enklavama.
Najava da bi bivši članovi OVK umesto novogodišnje čestitke mogli da dobiju optužnice Specijalnog suda zbog zločina koje su počinili kao pripadnici ove terorističke organizacije, otkrila je mnogo više čak i od onoga što se očekivalo. Prvo, da OVK, u stvari, nikad nije rasformirana. To bar proizilazi iz najave Dauta Haradinaja, brata kosovskog premijera, i bivšeg visoko rangiranog čoveka u strukturama OVK, čije ime se pominje kao jednog od moguće optuženih. Mlađi Haradinaj, naime, bukvalno je zapretio da će se, dođe li do „prvog hapšenja za Specijalni sud“, ponovo aktivirati nekadašnja Oslobodilačku vojsku Kosova!
Da li je ovako nešto moguće i kuda bi nas to odvelo albanski analitičari nisu bili voljni da zvanično komentarišu ali, nezvanično imaju podeljena mišljenja. Većina njih misli da je ovo samo orkestrirani pokušaj bivše elite OVK, koja sada upravlja Kosovom, da zastraši, upozori međunarodnu zajednicu da bi dobila nešto zauzvrat. Drugi pak nisu sigurni da reči Dauta Haradinaja treba shvatati olako.
General Momir Stojanović, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije i bivši načelnik Odeljenja za operativne poslove Komande Prištinskog korpusa Treće armije Vojske Srbije i Crne Gore, podseća da je vojno-tehničkim sporazumom koji je 1999. godine potpisan u Kumanovu, posle povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova i Metohije, na misijama Kfora i Unmika bila obaveza da demilitarizuju takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova. Tačnije rečno, da, pre svega unište oružje koje je ona posedovala. Budući da im to nikada nije pošlo za rukom, naš sagovornik veruje da je opasnost od njihove aktivacije — moguća.
„Veći deo tog oružja pripadnici OVK uskladištili su na tajnim lokacijama, sa tačnim spiskovima članova njihovih pojedinačnih jedinica, tako da oni u svakom trenutku mogu ponovo da dođu u posed tog oružja. Te lokacije nisu dostupne predstavnicima međunarodne zajednice, a jednom delu ekstremista — uvek. Mnogim zločincima iz redova OVK malo treba da se ponovo late oružja i da iskomplikuju situaciju na Kosovu i Metohiji“, uveren je naš sagovornik.
Stojanović kaže i da sama naznaka da se kao mogući optuženi pred Specijalnim sudom za zločine OVK pominju vrlo bliski saradnici Haradinaja i Tačija, stavlja u specifičnu poziciju ne samo njih dvojicu već i bezbednost na Kosovu i srpsku zajednicu koja dole živi.
„Ne isključujem mogućnost da će hapšenja bivših članova OVK i onih koji su bliski Haradinaju i Tačiju dovesti do terorističkih aktivnosti koje će biti usmerene prema srpskim enklavama. S druge strane, prva hapšenja će neminovno zakomplikovati političku situaciju u Prištini, tako da će i pozicija Tačija i Haradinaja biti duboko uzdrmana, i ne mogu u ovom momentu da procenim dokle bi ta eskalacija mogla da stigne“, napominje general Stojanović.
Međutim, kako dodaje, oni koji su pomagali stvaranje nezavisnog Kosova mogu da odrede tu granicu.
„Oni koji su 1997/98. obilazili terorističke štabove OVK, oni koji su ostavili NATO lokatore i stalno pomagali separatizam na Kosovu, a imaju uticaj u međunarodnoj zajednici, mogu da zapale ili da smire situaciju. Albanci ne smeju ništa da urade ako za to nemaju saglasnost mentora iz međunarodne zajednice“, uveren je general Stojanović.
Ovo, inače, nije prvi put da nasiljem preti Daut Haradinaj, koji se u poslednje vreme pominje kao jedan od onih koji će sesti na optuženičku klupu novog suda. Posle hapšenja njegovog brata, a sada premijera Kosova Ramuša Haradinaja u Francuskoj, po srpskoj poternici, Daut je poručio Beogradu da treba da znaju će dobiti isti odgovor kao 1999. godine i da se ne smeju igrati sa Ramušom Haradinajem. Druga pretnja usledila je povodom srpskog zahteva da se Haradinaj iz Francuske izruči Srbiji, kada je zapretio potpunim proterivanjem preostalih Srba na Kosovu i Metohiji.
Uzimajući u obzir i druge faktore, ne samo situaciju i pretnje koje stižu sa Kosova, naš sagovornik smatra da je sukob na Balkanu moguć, i da to Americi odgovara, a Evropi — ne. Svoju tezu potkrepljuje sledećim rečima:
„Ako je neko rešio krizu tako što je ostavio neugašena brojna žarišta na jednom ovako malom prostoru kao što je naš; napravio BIH za koju se ne zna da li je država ili ne, doveo u kriznu situaciju i Makedoniju koja, po mom mišljenju najpre može da ’bukne‘, forsirao kosovsku nezavisnost…
To može da znači da i najmanja opasnost može da eskalira u novi rat. Imam utisak da je neko namerno ostavio tako nerešena brojna pitanja da bi uvek mogao da igra na kartu da se pojavi da smiri usloženu situaciju“.
General Stojanović kaže da ne isključuje mogućnost da će, ako Amerika proceni da bi ruski uticaj na Balkanu mogao da raste, pokušati da zapali deo Balkana, a možda i celo poluostrvo, u toj meri da vojnim angažovanjem može da povrati taj uticaj koji je izgubila.
Autor Brankica Ristić, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com