Vlada pala, obveznice propale – sledi li bankrot, strahuju hrvatski mediji.
Nakon što je Tomislav Karamarko otvoreno iskazao nepoverenje premijeru Tihomiru Oreškoviću, Hrvatska je praktično ostala bez vlade, a početkom prošle nedelje propalo je izdanje evroobveznica na međunarodnom tržištu, piše portal Index.hr.
Prvi put od izlaska na međunarodna tržišta 1997, država nije realizovala planirano izdanje obveznica. To je izazvalo zabrinutost za normalno funkcionisanje države, jer se hrvatski budžet konstantno „krpi“ zaduživanjem, a na naplatu svake godine stižu milijarde starih dugova, konstatuje portal.
U tekstu se podseća da je Hrvatska planirala da se prošle nedelje zaduži za oko milijardu evra na međunarodnom tržištu izdavanjem evroobveznica, ali da su zbog nestabilne političke situacije potencijalni kupci obveznica tražili izuzetno visoku kamatu.
Prema neslužbenim informacijama, kamata na obveznice trebalo je da iznosi preko pet posto, piše Index i dodaje da je, poređenja radi, prošle godine u martu država na međunarodnom tržištu prodala obveznice u vrednosti od 1,5 milijardi evra, uz kamatu od 3,0 odsto.
Tihomir Orešković je, dodaje se dalje, na pres konferenciji rekao da su zbog previsokih kamata, koje su potencijalni ulagaci tražili, odustali od izdavanja obveznica i da je izdanje pomereno za juli.
„Što se tiče refinansiranja dugova, situacija bar ove godine i nije toliko kritična, jer u julu na naplatu stiže 3,5 milijardi kuna obveznica (464 miliona evra) na domaćem tržištu. Te obveznice drže uglavnom penzioni fondovi, tako da će se to verovatno bez problema ponovo refinansirati na domaćem tržištu“, ocenjuje hrvatski portal.
Navodeći da je Orešković rekao da se punjenje budžeta odvija zadovoljavajućom dinamikom, Index precizira da je u prva tri meseca ove godine državni budžet imao prihode od 23,3 milijarde kuna (oko 3,0 milijarde evra), što je otprilike na istom nivou kao i prošle godine.
Pokrenuta je i privatizacija državnih udela u nestrateškim kompanijama, pa se i tu mogu očekivati dodatni prihodi za zatvaranje dugova.
„Glavni izvor rizika za ulagače u ovom trenutku je nestabilna politička situacija, jer su ekonomski pokazatelji krenuli u pozitivnom smeru“, zaključuje se u tekstu, uz nabrajanje ostvarenih pozitivnih ekonomskih rezultata.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com