Posle noćnog provoda gotovo 2.500 ljudi u Beogradu završi na trežnjenju u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja u Vojnomedicinskoj akademiji. Posebno zabrinjava to što je među njima veliki broj maloletnika, čak i osnovaca. Na infuziji završavaju i mlađi od 14 godina, koji se zatim, u stanju teške alkoholisanosti, zbrinjavaju u pedijatrijskim ustanovama. Podaci ukazuju na to da mladi u Srbiji piju više od vršnjaka na Zapadu i da većina njih prve čašice ispija u školi ili u krugu porodice.
Najčešće tokom vikenda, vozila Hitne pomoći dovoze mladiće i devojke koji bukvalno ne mogu da stoje na nogama. Doktorka Nataša Perković Vukčević, klinički toksikolog iz VMA, kaže, za „Novosti“, da se dešava da stanje maloletnika, koji čine od 10 do 12 odsto ukupnog broja pacijenta, može da bude veoma ozbiljno.
– U stanju teške alkoholisanosti dolazi do poremećaja svesti, a u najtežim slučajevima i do pada u komu. Refleksi, kao što su kašalj i gutanje, gube se, što može da bude opasno po život – upozorava dr Vukčević. – Zbog toga mlade, ali ne samo njih, već i druge osobe u alkoholisanom stanju, treba postaviti tako da leže na boku, s rukom ispod uzglavlja, kako bi mogli neometano da dišu.
Nakon što dospeju u ruke lekara, trežnjenje može da traje od šest do 12 sati. Ispiranje želuca već decenijama se ne praktikuje, već se umesto toga prati disanje, meri krvni pritisak i daje infuzija. Ono što je zabrinjavajuće jeste to što se granica kada mladi počinju da piju alkohol sve više snižava, pa se dešava da zbog neiskustva ne znaju kada je nekome potrebna pomoć lekara.
– Mladi ne prepoznaju kada je nečije stanje alarmantno i misle da će pijanstvo proći samo od sebe. Zbog toga ih najčešće dovoze kod nas u stanju teškog trovanja. Još jedan od fenomena kod mlađe populacije jeste i brzo ispijanje alkohola u velikim količinama, tako da se za kratko verme napiju – objasnila je doktorka Vukčević.
Iako muškarci i dalje prednjače u preteranom konzumiranju alkohola, među mlađom populacijom ovaj broj se sve više izjednačava. Kada na trežnjenje dospeju maloletni pacijenti, lekari su dužni da o tome obaveste njihove roditelje.
– To je najčešće neprijatna situacija, jer oni dolaze zabrinuti, uplašeni, a ponekad i veoma ljuti. Sve to je za mlade najčešće jedno ružno i traumatično iskustvo, pa se retko dešava da ga ponove – kaže sagovornica. – Oni izađu iz kuće da bi se lepo proveli, a zatim preteraju pa ih posle toga najčešće bude stid.
Najviše đaka preteruje sa pićem tokom praznika, žurki, proslave matura i, u poslednje vreme, poslednjeg dana škole. Uz celodnevno slavlje, nije retkost da neko od učenika završi u lekarskoj ustanovi.
– Većina mojih drugova se prvi put ozbiljno napila na poslednjem času u osnovnoj školi – iskren je srednjoškolac K. L. (17). – Najpopularnija pića su tekila i votka, koje se piju brzo i ukrug. A moram priiznati i da su filmovi i muzika stvorili takvu sliku da bez alkohola nema zabave.
Da ovakvi primeri nisu naivni i da se mogu završiti fatalno, pokazao je, pre nekoliko godina, slučaj srednjoškolca N. B. (17), iz Preljine kod Čačka, koji je preminuo na žurki od posledica konzumiranja alkohola. Lekari Kliničkog centra u Nišu nedavno su zabeležili slučaj Nišlije kome je izmereno čak sedam promila alkohola u krvi. Među neslavnim rekorderima je i jedan Aleksinčanin koji je prošle godine upravljao motociklom sa osam promila alkohola u krvi. Kada ga je testirala, policija je otkrila najpijanijeg vozača koji je zaustavljen u akcijama saobraćajne policije u niškom kraju.
– Iako zvuči bizrano, ono što ponekad spase život svim tim ljudima jeste činjenica da je njihovo telo naviknuto na alkohol. Posle odeljenja za kontrolu trovanja, takva akutna pijanstva se moraju lečiti u psihijatrijskim ustanovama – zaključuje dr Vukčević.
Iako broj maloletnika koji se opija alkoholom nije zanemarljiv, gotovo polovina pacijenata u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja ima između 19 i 40 godina. Od toga su dve trećine muškarci, dok jednu trećinu čine žene.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com