Veliku polemiku u javnosti i sumnju u bezbednost i kvalitet već godinama izaziva prisustvo mehanički separisanog mesa (MSM) u prerađevinama. Iako je u suštini MSM (ali niže kategorije) kupac će morati da dobije informaciju da je proizvod napravljen od mesa treće kategorije, a ne više, kao što su but, plećka…
Kako „Politika” saznaje, upravo je ovo jedna od najvećih novina i pogodnosti za potrošače koja se uvodi nedavno usvojenim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa proizvoda i poluproizvoda od mesa. Da bi ta informacija kupcima bila jasna, proizvođači će morati uz naziv proizvoda da navedu i izraz „od mehanički separisanog mesa” ukoliko je više od polovine mesa zamenjeno MSM. Takođe, obaveza proizvođača biće i da navede od koje vrste životinja je MSM dobijen.
– Na ovaj način kupac će sam moći da bira stepen kvaliteta proizvoda i u odnosu na cenu – izjavila je za naš list Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu, i dodala da nova pravila stupaju na snagu prvog marta naredne godine kako bi proizvođači imali vremena za usaglašavanje s novim parametrima kvaliteta. Milakareva ističe da je inicijativa za izradu novog pravilnika proizašla na osnovu iskustava trogodišnje primene prethodnog, ali i zbog potrebe usaglašavanja s novodonetim propisima.
– Ipak, najviše zbog inicijative naučne i stručne javnosti, kao i industrije hrane, s ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda od mesa, zaštiti interes potrošača i jasnije definišu pojedine odredbe koje su kupce dovodile u zabludu – rekla je naša sagovornica. Novim pravilnikom uspostavljen je i standard za proizvodnju viršle. Ovaj naziv, kako je istakla, do sada se u masovnoj potrošnji koristio za razne proizvode iz iste grupe. To je davalo mogućnost proizvođačima da koriste sirovine izuzetno niskog kvaliteta s dodatkom aditiva, boja, soli, bez jasne zaštite kvaliteta proizvoda koji najviše konzumiraju upravo najosetljivije kategorije stanovništva – deca, bolesnici…
– Sada su parametri kvaliteta za zaštićen proizvod viršla izuzetno visoki. Od procenta zastupljenosti proteina mesa, do ograničenja u dodavanju soli, boja i aditiva – objasnila je direktorka Uprave za veterinu. Takođe, pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda „zaštićenog kvaliteta”, kao što je srpska kobasica, koja predstavlja proizvod visokog kvaliteta od svinjskog mesa. Ali i nova pravila šta se od mesnih specijaliteta može nazvati ćevapom i pljeskavicom.
Naša sagovornica kaže da su potrošači bili suočeni, naročito na mestima za prodaju brze hrane, da se pod pojmom ćevapčića i pljeskavica prodaju proizvodi koji nisu ni blizu tradicionalnog sastava i načina pripreme. Uspostavljanjem jasnih kriterijuma za ove proizvode, naglašava, čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet, bez dodavanje belančevina i drugih dodataka, osim soli i začina. Ne dozvoljava se upotreba soje, aditiva i drugih sastojaka.
– S druge strane, postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa – rekla je direktorka Uprave za veterinu.
Propisano je i da nije dozvoljeno usitnjavanje mesa živine u prisustvu potrošača, jer je ovaj postupak veoma rizičan za bezbednost hrane. Tako će uskoro trgovci moći da prodaju isključivo mleveno meso živine u originalnom pakovanju. Ostale izmene u pravilniku odnose se na usaglašavanje s novim propisima, usvajanje adekvatne terminologije i definicija i brisanja proizvoda koji po svojoj nameni nisu proizvod od mesa.
(Ivana Albunović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com