Novosti pišu da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, ali će se stvari bar delimično promeniti, jer je novi pravilnik završen.
Na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je novih devet, rekao je za taj list prof dr Petar Bulat, specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
To je dobro i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja, kazao je on.
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolseti.
Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati – poslodavac, zaposleni ili RFZO, navodi list.
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje prifesionalno oboljenje – lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao sto su Institut „Dr Dragomir Karajović“ i zavodi u Nišu i Novom Sadu.
Novosti napominju da je najveći problem dokazati da je bolest nastala zbog uslova rada.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com