Slučaj osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji bi posle šest godina mogao da bude izbačen iz ekvadorske ambasade u Londonu, gde je našao utočište, pokazuje da politički disidenti na Zapadu nisu bezbedni dok god su u domašaju, pre svega Vašingtona.
Sudbina Asanža, jednog od najpoznatijih političkih disidenata na svetu, zasad je neizvesna.
Prvo je glavna i odgovorna urednica televizije „Raša tudej“ Margarita Simonjan, pozivajući se na svoje izvore, objavila da će Asanžu u narednim nedeljama ili danima ambasada Ekvadora u Londonu uskratiti gostoprimstvo i prepustiti ga zakonodavstvu Velike Britanije, a potom je nešto slično objavio i američki novinar Glen Grinvald.
Taj novinar — poznat po objavljivanju podataka o masovnom prisluškivanju koje organizuje američka vlada, a koje mu je dostavio Edvard Snouden, drugi značajan politički disident — tvrdi da je ekvadorski predsednik Lenjin Moreno posetio Veliku Britaniju kako bi se dogovorio sa britanskom vladom o uslovima pod kojim bi Asanžov azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu bio ukinut.
Prema Grinvaldovom mišljenju, Asanž bi već narednih dana mogao da bude izbačen iz ekvadorske ambasade.
„Izveštaji da Ekvador i Ujedinjeno Kraljevstvo pripremaju primopredaju Asanža, po svoj prilici su tačni. Glavno pitanje je da li će Sjedinjene Države protiv njega podići optužnicu i zatražiti njegovo izručenje“, naveo je Grinvald na Tviteru.
U prilog tvrdnjama Simonjanove i Grinvalda govore i činjenice da Asanž nema pristup internetu od marta, da ga ekvadorski predsednik naziva trnom u oku, dok je sa zvaničnicima Pentagona najavio tešnju saradnju. Vašington, sa svoje strane, preti blokadom novog zajma MMF-a Ekvadoru ako ova latinoamerička zemlja nastavi da pruža gostoprimstvo Džulijanu Asanžu u svojoj ambasadi u Londonu, gde se osnivač Vikiliksa nalazi od 2012. godine.
Da iza pritisaka da se Asanž izbaci iz ekvadorske ambasade stoje SAD smatra i Nikola Vrzić, novinar i autor knjige „Vikiliks — tajne beogradskih depeša“, koji podseća da je sadašnji šef Stejt departmenta Majk Pompeo, dok je bio na čelu CIA, proglasio Vikiliks za nedržavnu neprijateljsku organizaciju.
Asanž će, ukoliko bude bio izbačen iz ekvadorske ambasade, najverovatnije biti izručen Vašingtonu, gde mu preti višedecenijska zatvorska kazna, smatra Vrzić.
„Za izručenje Asanža sada navijaju svi liberalni mediji glavnog toka, zbog njegove navodne povezanosti sa Rusijom, a pri tome se iz vida gubi jedna prosta činjenica, a to je da su Asanž i Vikiliks radili ono što svakodnevno rade američki mediji — objavljuju informacije koje su proglašene za državnu tajnu“, objašnjava Vrzić.
Time se razotkriva američko licemerje — ono što nije dozvoljeno Asanžu, dozvoljeno je Njujork tajmsu i Vašington postu. Pri tome, niko nikada nije osporio informacije koje je Vikiliks objavio, naprotiv, sve su potvrđene kao autentične, dodaje Vrzić.
„Ako se pogleda čitav taj kontekst, potpuno je jasno da ovaj udar na Džulijana Asanža predstavlja pokušaj gušenja slobodne reči i slobodne misli i to od onih koji se proglašavaju za svetionik slobode i liberalne demokratije. Dakle, to je sveopšte licemerje kome prisustvujemo i očigledno je da tu pravo sile prevlađuje nad silom prava“, ocenjuje Vrzić.
Igor Šatrov, politikolog i zamenik direktora moskovskog Nacionalnog instituta razvoja savremene ideologije, smatra da je Asanžovo izručenje Velikoj Britaniji moguće, kao i da osnivač Vikiliksa služi Ekvadoru kao moneta za potkusurivanje u pregovorima ove zemlje o ekonomskoj pomoći sa Britanijom i SAD.
„Britanske vlasti navode ekvadorskog predsednika da preduzme takav korak (izručenje Asanža) i verovatno je da su i američke vlasti donekle u tu priču umešane, imajući u vidu da Tramp nastoji da sve svoje reči sprovede u dela. Nije zahvalno sada prognozirati bilo šta dalje povodom ovog pitanja, jer ne raspolažemo drugim konkretnim informacijama. Osim toga, evo gotovo šest godina je Ekvador sprovodio norme humanitarnog prava i ako bi sada došlo do izručenja, mislim da bi to bilo isključivo kao razmena za neke ekonomske ustupke ili pomoć Ekvadoru od strane Velike Britanije“, smatra Šatrov.
Jedinstveno je i neobično, prema Šatrovljevom mišljenju, da je Asanž našao utočište baš u ekvadorskoj ambasadi, ambasadi zemlje koja se, kako kaže, nije isticala u borbi za ljudska i humanitarna prava. Sve se dogodilo, prema njegovom mišljenju, slučajno i spontano, a tek kasnije je Ekvador iskoristio to što je Asanž našao utočište u njegovoj ambasadi u Londonu kao adut na međunarodnoj sceni.
Vrzić izražava nadu da zbog pritiska svetske javnosti Asanž neće biti izbačen iz svog londonskog utočišta, predviđajući šta će se desiti ako bude izručen Americi:
„Postoji mala verovatnoća da će ga Tramp pomilovati, ali zbog pritiska javnosti, plašim se da će biti osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu“, procenjuje on.
Ono što slučaj Džulijana Asanža poručuje drugim političkim disidentima na Zapadu jeste da se sklone u Rusiju, kaže Vrzić, jer će u toj zemlji pronaći slobodu.
„Imamo primer Edvarda Snoudena koji je upravo to uradio i ne preti mu slična opasnost. Dok god se neki politički disident sa Zapada nalazi negde gde je u domašaju prvenstveno vlasti u Vašingtonu, neće biti nimalo bezbedan“, zaključuje Vrzić.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com