Na današnji dan 2001. godine pripadnici Al-Kaide oteli su četiri američka aviona i izveli simultani napad na više ciljeva u SAD.
https://www.instagram.com/p/CE_qMvLFYEG/
Dva su udarila u tornjeve Svetskog trgovinskog centra (WTC) u Njujorku, popularne “Kule bliznakinje“. Treći avion udario je u Pentagon u blizini Vašingtona, a četvrti se srušio u Pensilvaniji nakon što su putnici pružili otpor otmičarima.
Rat protiv terorizma
Američke snage su gotovo deset godina kasnije, 2. maja 2011., u Pakistanu ubile vođu Al-Kaide Osamu bin Ladena u operaciji koju je odobrio tadašnji američki predsednik Barak Obama. Ipak, Bin Laden je smaknut, ali je njegovo delo dubinski promenilo svet.
Napad 11. septembra značio je početak talasa američkih vojnih intervencija i generisao je čitav niz sukoba na Bliskom istoku. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš je samo nekoliko dana nakon napada objavio ‘rat protiv terorizma’.
Manje od mesec nakon 11. septembra, američke trupe napale su Avganistan u pokušaju da demontiraju Al-Kaidu – terorističku grupu koja je preuzela odgovornost za napade – i uklone talibansku vladu koja ju je podržavala.
https://www.instagram.com/p/CE_qKkRJCCs/
Dve godine kasnije, u martu 2003. godine, Sjedinjene Države napale su Irak i svrgnule predsednika Sadama Huseina. Iako nije bio direktno povezan s terorističkim napadima, Husein je optužen za proizvodnju oružja za masovno uništenje. Invazija je bila ključni deo novoosnovanog američkog rata protiv terorizma, pod vođstvom predsednika Buša.
Umesto uspostave demokratije i mira, Irak je danas, 19 godina nakon napada, nestabilna država, izmučena dugogodišnjim ratovima između lokalnih verskih grupa, koji je postao plodno tlo za razvoj različitih militantnih islamističkih grupa, od kojih je sigurno najmaligniji ISIS.
Ono što, pak, nakon napada na Njujork osećaju skoro svi u svetu, jesu pojačane bezbednosne mere koje uključuju gotovo neometano nadziranje svakoga. Te mere temelje se na Patriotskom zakonu, koji je američki Kongres izglasao 25. oktobar 2001. godine, a iako je on prvobitno trebalo da ima vremensko ograničenje, Kongres je njegov vek trajanja u nekoliko navrata produžavao pa je tako na snazi i danas.
„Beskrajni rat“
https://www.instagram.com/p/CE_osxln7SC/
Iako u ostatku sveta mere nisu bile toliko rigorozne kao u SAD, one su svakako, u ime borbe protiv terorizma, dovele do značajno većih ovlašćenja bezbednosnih službi i strožeg nadziranja građana, posebnih onih sumnjivih pojedinaca.
Za razliku od devedesetih koje je pratio visok stepen slobode kretanja i labave bezbednosne kontrole, od 11. septembra stroži su uslovi za migracije, masovne deportacije ilegalnih migranata, rigorozne provere i kontrole na granicama i aerodromima i nagli porast nadzora građana od države, od nadziranja interneta do nadziranja ulica kamerama, postala je nova realnost s kojom je svet naučio da živi.
Bezbednosne mere uvedene nakon 11. septembra verovatno su onemogućile ili obeshrabrile veći broj novih terorističkih napada na američkom tlu. Ali u tom procesu svet se suočio s „beskrajnim“ ratom protiv terorizma koji je neizbrisivo promenio naše poimanje slobode i globalizacije.
Šest minuta ćutanja
Amerikanci tradicionalno komemoriraju godišnjicu napada čitajući imena poginulih i odajući im počast svetlima na mestu gdje su srušene „Bliznakinje“.
Održava se i šest minuta ćutanja. Četiri od njih simbolizuju tačna vremena kad su četiri oteta aviona udarila u “Bliznakinje“, Pentagon i na polje u Pensilvaniji, a preostala dva predstavljaju trenutke kad su se urušili severni i južni toranj WTC-a.
Ceremonija se održava u blizini dva bazena s vodopadima koji se nalaze na mestima gde su nekad stajali tornjevi, u prisustvu počasne garde policije i vatrogasaca.
Žrtve su bili državljani ukupno 77 zemalja
Tornjevi Svetskog trgovačkog centra srušili su se za dva sata od udara aviona, a u njima je poginulo 2.606 osoba, uključujući 343 vatrogasca i 60 policajaca.
Još 125 osoba je poginulo u napadu na Pentagon. Stradali su svi ljudi u sva četiri aviona, ukupno 265, uključujući svih 19 otmičara. Ukupno je poginulo 2.983 ljudi. Žrtve su bili državljani ukupno 77 zemalja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com