Palau, pacifička zemlja najmanja na svetu, a nestvarne lepote, oivičena palmama i svetlucavim kristalno plavim lagunama 13. je koja je povukla odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, čime je broj država koje podržavaju jednostrano povučene poteze Prištini smanjen na ispod 100.
Dobra vest iz te magične države usledila je nakon niza od 12 zemlja, koje su u 2018. godini podržale Beograd i međunarodno pravo, a to su Madagaskar, Solomonska Ostrva, Lesoto, Surinam, Grenada, Komora, Burundi, Dominika, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja.
Iz Ministarstva spoljnih poslova najavljuju da će se tom nizu od 13 zemalja uskoro pridružiti još četiri.
Na tom arhipelagu od 200 ostrva, smeštenih između Japana i Australije, samo osam je naseljeno. Na njima živi 21.000 ljudi, a godišnje ih poseti i osam puta više turista, zbog čega je glavni uslov za dobijanje vize overena zakletva kojom se svaki putnik odnedavno obavezuje da na ostrvu neće ostaviti nikakve otiske, osim onih koje će kiša i okean izbrisati.
Palau je time postao prva zemlja koja je uvela zakletvu u zakon. Temelji se na dugogodišnjem naporu da se zaustavi preterano uništavanje i iskorišćavanje prirodnih resursa. A kazna je do milion dolara.
Zahvaljujući predsedniku Tomiju Remengesu, koji je trenutno u Beogradu, na ostrvima se grade samo hoteli sa pet zvezdica, kako bi se sprečila šteta koja bi mogla da nastane kao rezultat masovnog turizma.
Najbliži grad — glavni grad Filipina — Manila, od Palaua, koji je stekao nezavisnost 1994. godine, udaljen je 1.675 kilometara.
Ostrva čije su krečnjačke i vulkanske stene prekrivene smaragdnim šumama, koje poput željenih oblačića iskaču iz okeana, između ostalog imaju i utočište za morske pse veličine Kalifornije.
Neki izvori Palauance opisuju kao hedonističku naciju i tako objašnjavaju izveštaje UN da je četvrtina odraslih konzumirala marihuanu. Sledeći po toj statistici su Italijani i Amerikanci, koji s procentom od 14 odsto zaostaju za žiteljima Palaua.
Ono po čemu je Palau ipak najpoznatiji, svakako su prirodne lepote, od kojih vam zastaje dah i tu mu nema „ravnog“ u svetu.
Avanturističko ronjenje uz koralne grebene, pretraživanje olupina brodova iz Drugog svetskog rata, istraživanje skrivene pećine i tunela… a pravu pustolovinu predstavlja jedinstven doživljaj ronjenja.
Madagaskar, četvrto po veličini ostrvo — posle Grenlanda, Nove Gvineje i Bornea, među najlepšim je na svetu. Veliki je proizvođač safira, ali stanovništvo i pored te činjenice ne živi u obilju.
Istorija tog ostrva, bogatog neobičnom florom i faunom, kao i jedinstvenim običajima: milionima godina bilo je deo afričkog kontinenta. Do 17. veka na ostrvu je živela ptica slon, koja je bila visoka do tri metra i teška i 400 kilograma. Specifičnost je i baobab — drvo koje živi hiljadama godina. Zbog izgleda grana zovu ga „drvo okrenuto naopako“.
Između juna i septembra moguće je videti i običaj — Famadihanu, koji podrazumeva ples s mrtvima — koje lokalni stanovnici za tu priliku na svakih nekoliko godina iskopaju iz zemlje, namirišu, umotaju u svilu…
Solomonska Ostrva, arhipelag su u južnom Tihom okeanu na kome je vreme stalo. Skup od više od 1. 000 ostrva nazvan je tako, jer se verovalo da je tu skriveno blago kralja Solomona.
Stanovništvo, bez obzira na raznolikost i činjenicu da govori više od 70 jezika, živi od okeana. Njihova tamna boja kože, a svetla kosa zbunjuju i naučnike. Tokom najnemirnijeg perioda u istoriji — Drugog svetskog rata, u jednoj od laguna bio je nasukan bivši američki predsednik Džon Kenedi.
Lesoto je mala kraljevina okružena Južnoafričkom Republikom. Jedina je zemlja koja se cela nalazi iznad 1.400 metara nadmorske visine, zbog čega je često zovu „Kraljevstvo na nebu“. Poseduje rizorte za elitni turizam. 85 odsto stanovnika zna da čita i piše, što Lesoto čini i jednom od najpismenijih nacija u Africi, 35 odsto muškaraca radi u rudnicima, između ostalog i dijamanata.
U toj kraljevini je zabranjeno biti ljut na javnom mestu, ali i izbegavati odgovore na postavljena pitanja. Za taj narod je uvredljivo i ako dođete u zemlju, a niste naučili nekoliko reči na njihovom jeziku.
Surinam je najmanja država u Južnoj Americi smeštena na obali Atlantika. Glavni grad Paramariba mogao bi da bude svetska prestonica tolerancije, jer se u njemu jedna do druge nalaze katolička i luteranska katedrala, džamija, sinagoga, hinduistički hramovi, ali i svetilišta autohtonih religija. Izgrađen od drveta, specifične holandsko-kreolske arhitekture, na listi je Uneska.
Zbog brutalnosti Holanđana prema robovima i urođenicima, koja je upravo u toj zemlji kulminirala, Surinam je nakon sticanja nezavisnosti 1975. godine u borbi protiv holandskog uticaja otišao toliko daleko, da se odrekao svojih državljana koji žive u Evropi. Da nije tako, imao bi najbolju fudbalsku reprezentaciju na čelu sa Rudom Gulitom.
Surinam, koga zovu i zemljom iznenađenja, obiluje prirodnim lepotama i neobičnim životinjskim vrstama, poput otrovne žabe kraljevsko plave boje. Samo jedne godine u njoj je otkriveno 60 novih biljnih i životinjskih vrsta.
Dominika je zbog svoje lepote izabrana za mesto snimanja dobrog dela „Pirata s Kariba“. Ostrvo je najbolje čuvana tajna Kariba, jer se stanovnici trude da ga zaštite od najezde turista. Ono krije i drugo najveće termalno jezero na svetu „Boiling Lake“. Kolumbo je otkrio ostrvo u nedelju, zbog čega je nazvano Dominika. Evropljani su ga poslednjeg kolonizovali zbog snažnog otpora domorodaca. Nezavisnost su stekli pre 40 godina.
Grenada — očaravajuća je ostrvska zemlja na jugoistoku Karipskog mora, 160 kilometara od Venecuele. Celo ostrvo miriše na muskatni oraščić, a zbog velike proizvodnje tog i ostalih začina Grenadu zovu „ostrvo začina“. U razvoju su trgovina i turizam. Raže, kornjače, najraznovrsnije šarene ribice, korali, prelepe boje okeana i netaknuta priroda čine nestvaran prizor lepote.
Komorska ostrva — takođe čarobna, a mala zemlja u Indijskom okeanu, čija istorija datira iz šestog veka. Komori, udaljeni stotinama kilometara od Madagaskara i Sejšela, protivotrov su za sve umorne od posla i gradskog života. Uspavani gradovi, vulkani u pozadini i šume pune lemura čekaju da budu otkriveni.
Nezavisnost je stekla od Francuske 1975, od kada je preživela skoro 20 državnih udara. Privredu zasniva na poljoprivedi i ribarstvu. Za tu državu najbolje znaju navijači crveno-belih, jer je to domovina El Fardu Bena, kao što znaju i za Surinam po bivšem igraču Mičelu Donaldu.
Burundi je država u istočnoj Africi bez izlaza na more. Prema nekim podacima, najsiromašnija je zemlja na svetu, opterećena etničkim sukobima. Glavni izvozni proizvodi su kafa i čaj, ali i ruda poput zlata. Prvi stanovnici bili su Pigmeji — afrički narod čija prosečna visina ne prelazi 150 centimetara. Nezavisnost su stekli od Belgije.
Sao Tome i Principe je država sastavljena od dva ostrva udaljena 140 kilometara i zaboravljeni je raj. Prema podacima svetske turističke organizacije, za mnoge putnike, naročito one iskusne, idealna mesta su ona koja nisu okupirana turistima, a to je upravo ta najmanja afrička država. Prašume, arhitektura iz portugalske kolonijalne ere i rizorti na plaži nešto su posebno, a tu je i prvi ekološki hotel u Africi. Obiluje mestima za ronjenje i posmatranje kitova i delfina. Sao Tome se nalazi gotovo na ekvatoru i na njemu je prvo naselje podignuto 1493. godine.
Liberija je uz Etiopiju jedna od dve države na afričkom kontinentu koju Evropljani nikad nisu kolonizovali. Osnovali su je oslobođeni robovi iz SAD, koji su glavni grad Monrovija nazvali po Džejmsu Monrou, petom američkom predsedniku. Matična je luka za 15 odsto svetske trgovačke mornarice i grad sa jednim od najvećih stadiona u Africi.
Gvineja Bisao je zapadnoafrička zemlja koja je među poslednjima u Africi postala nezavisna. Sa 1,8 miliona stanovnika najmalobrojnija je zemlja na kontinentu i jedna od najsiromašnijih na svetu. Gvineja Bisao je „parče Brazila“ u Africi po muzici, jeziku, šarolikosti boja, prirodnim lepotama i plažama koje se, iako napuštene, smatraju najlepšim na planeti. Polovina stanovništva su animisti — ljudi koji veruju da sve što postoji ima dušu, od biljaka do kamena. Posebna atrakcija su mravinjaci termita, koji mogu biti visoki kao i prosečno drvo. Potvrđena nalazišta boksita i nafte slabo se eksploatišu zbog nedostatka infrastrukture. A ribu eksploatišu strane flote.
Papua Nova Gvineja — nestvarni svet — država u Okeaniji, između Australije i Azije, mesto je kontradiktornosti, posebnih prirodnih obeležja i običaja zaostalih iz davnih vremena. U toj državi se govori oko 800 jezika, dok službeni engleski razume manje od pet odsto građana.
Jedna je od najmanje kulturološki i geografski istraženih država sveta.
Veruje se da postoji veliki broj neotkrivenih vrsta biljaka i životinja u netaknutoj divljini unutrašnjosti Papue. Papua je najpoznatiji podvodni raj na svetu za fotografe i ronioce, ali i zemlja u kojoj istraživači tragaju za izgubljenim plemenom Jaifo, čiji su pripadnici poznati kao lovci na ljudske glave.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com