Žanr: komedija, porodični
Trajanje: 90 min.
Premisa: Biće čupavo!
Glavne uloge: |
Džejson Li (Jason Lee), Dejvid Kros (David Cross), Džastin Long (Justin Long), Kameron Ričardson (Cameron Richardson), Džesi Makartni (Jesse McCartney) |
Scenario: | Džon Viti (Jon Vitti) |
Režija: | Tim Hil (Tim Hill) |
SINOPSIS
Na početku priče upoznajemo tri veverice, Alvina, Sajmona i Teodora, koje gledaju kako njihov dom obaraju ljudi iz firme koja prodaje božićne jelke. S momcima još uvek u drvetu, ono je isporučeno u hol prestižne kompanije Jett Records, koju vodi prevejani producent po imenu Ijan Hok (Dejvid Kros) u centru Los Anđelesa. Ijan je nekadašnji cimer Dejva Sevila (Džejson Li), muzičara i tekstopisca bez sreće, koji nikada nije odustao od nade da će izgraditi uspešnu karijeru.
Kada Dejv dođe u Jett Records da ponudi Ijanu svoju novu pesmu, biva grubo izbačen iz kancelarije. Uzevši korpu kolačića kao utešnu nagradu, on prolazi pored jelke koju upravo postavljaju u holu. Pošto su namirisale ukusne kolačiće, veverice neprimećene uskaču u korpu i Dejv ih ne znajući odnosi u svoj stan, gde se one potajno vrlo udobno smeste.
Dok kažeš „Alvineee!“, veverice počinju da luduju, pretvarajući svoj novi dom u haos. Među njihovim nestašlucima su i skladištenje keksića ispod tepiha (za zimu, kako objašnjavaju veverice) i ostavljanje tajanstvenih tamnih okruglih predmeta svuda unaokolo (Sajmon tvrdi da su to… grožđice). Šokiran onim što su momci uradili s njegovim stanom, Dejv se još više zapanji kada otkrije da ovi glodari ne samo što umeju da pričaju nego i pevaju.
Uprkos neprijatnostima s novim stanarima, Dejv grabi priliku da spoji svoje umeće u pisanju pesama s jedinstvenim talentom veverica. Njihova prva saradnja, „Veveričja pesma (Neka Božić ne zakasni)“ postaje senzacija, i lansira veverice među muzičke zvezde. Oni uživaju u svemu što sledi: zabavama povodom lansiranja albuma, limuzinama, blicevima, obožavaocima i konferencijama za štampu.
Istovremeno, Alvin, Sajmon i Teodor odlučuju da izigravaju kupidone. Očajnički pokušavaju da postave romantičnu scenu za pomirenje Dejva i njegove bivše devojke Kler (Kameron Ričardson). Izazivajući veliku nelagodnost kod Dejva, pokazuju da su bolji pevači nego provodadžije.
Međutim, Dejvovi problemi su mnogo veći nego propuštena prilika za ljubav. Ijanova pohlepa i Dejvove teškoće s prihvatanjem obaveza stvaraju razdor između Dejva i njegovih ljupkih drugara. Alvin, Sajmon i Teodor kreću još jednom u svet i lepo se uklapaju u Ijanov pokvareni plan o globalnoj savremenoj pop muzici. Kada Ijan počne da ih gura do krajnosti, momci shvataju pravo značenje odanosti, porodice i prijateljstva. Ali, da li je kasno da pobegnu iz Ijanovih kandži i pronađu put nazad do Dejva?
O FILMU
Alvin i veverice, globalni fenomen za generaciju obožavalaca, postaje igrano-kompjuterski animirani film sa savremenim komičnim senzibilitetom. U filmu glume Džejson Li („Zovem se Erl“) kao Dejv Sevil, Dejvid Kros („Zaostali u razvoju“), nova zvezda Kameron Ričardson, a glasove Alvinu, Sajmonu i Teodoru pozajmili su Džastin Long („Živi slobodno ili umri muški“), Metju Grej Gabler („Ludo letovanje“) i pop senzacija Džesi Mekartni. Reditelj filma „Garfild: priča o dva mačeta“, Tim Hil, režira ovaj film po scenariju veterana iz serije „Simpsonovi“ Džoa Vitija i Vila Mekroba i Krisa Viskardija.
Alvin i veverice žare i pale oko Dejva Sevila i oduševljavaju publiku širom sveta već skoro 50 godina u različitim inkarnacijama. Od trenutka nastanka, kao plod imaginacije kantautora Rosa Bagdasarijana Starijeg, dopadljiv zvuk ‘Veverica’ postao je trajni deo popularne kulture za mlade i stare.
Po rečima producenta Rosa Bagdasarijana Mlađeg, veliki dugometražni film „Alvin i veverice“ bio je cilj već dugo. „Razmišljali smo o pravljenju ovog filma već deset godina i veoma nam je bilo važno da u tom filmu mogu da uživaju tri generacije obožavalaca. Smatrali smo da bi bilo zabavno staviti Veverice među prave glumce i iznova osmisliti izgled likova kako bi oni izgledali uverljivo u tom okruženju.“
Pod budnim okom producenata, suština likova – Alvinova vragolasta, ali dobronamerna priroda, Sajmonov intelekt i Teodorov neodoljivi šarm – i dalje je tu. Kako reditelj Tim Hil ističe, Veverice su pretrpele bitna unapređenja kad je reč o stilu i ponašanju za svoj debi na velikom platnu: „Imaju savremeni prizvuk i izgledaju i kreću se dosta drugačije nego prethodne verzije likova. Živahne su i zabavne, pevaju i plešu. To su pop superstarovi s krznom.“
Autori su povećali i emotivni angažman Alvina, Sajmona, Teodora i Dejva. „Hteli smo da ispričamo toplu priču o formiranju nove porodice“, objašnjava Hil. „Dejv, uprkos sumnjama u sebe i svoje nove obaveze, zavoli Alvina, Sajmona i Teodora.“
Pop ikone Alvin i Veverice su pravi multigeneracijski i multimedijski fenomen. Otkrivena od strane tekstopisca i menadžera Dejva Sevila, koji ju je primetio u jednom gradiću, Gremijem nagrađena trojka ima poklonike širom sveta zbog svojih prepoznatljivih hitova „Veveričja pesma (Neka Božić ne zakasni)“ i „Vrač“, kao i zbog televizijske serije i specijalnih emisija nominovanih za Emi. Ne spavajući na lovorikama, Veverice kreću u osvajanje velikog platna i da predstave svojim obožavaocima album koji kombinuje klasične zvuke i savremenu muziku. Ti željno očekivani projekti sad su realnost.
Godine 1958. Ros Bagdasarijan Stariji bio je muzičar i tekstopisac bez sreće u poslu, s porodicom koju je trebalo nahraniti. Potpisao je ugovor s kućom Liberti rekords, etiketom koja je propadala i kojoj je očajnički bio potreban hit. Bagdasarijan Stariji je ispraznio porodični račun u banci i kupio vrhunski magnetofon, a zatim seo i pokušao da odluči šta bi s njim uradio. Razgledajući po svom stolu, video je primerak knjige pod nazivom „Dvoboj sa vračem“. To je bila inspiracija za veliki hit „Vrač“.
Bagdasarijan je upotrebio jednostavnu tehniku za glas vrača. Usporio je snimanje i snimio stihove dubokim glasom, a onda to reprodukovao normalnom brzinom. Ta tehnika je definisala jedinstvene glasove Alvina, Sajmona i Teodora.
Pošto je „Vrač“ prodat u više od milion primeraka, ova kuća se našla preplavljena novcem. Ali, taj novac nije bio dovoljan da ih spase i uskoro im je bio potreban novi hit… Pozvali su Bagdasarijana. Tragajući po svojoj okolini za inspiracijom, Bagdasarijan je slušao uporni refren svog četvorogodišnjeg sina, koji je želeo da zna kada dolazi Božić — a bilo je leto 1958. — i napisao je čuvenu božićnu „Veveričju pesmu (Neka Božić ne zakasni)“… ali joj nije dao taj naziv, jer tada Veverice još nisu postojale.
Bagdasarijanu se dopao glas koji je stvorio za „Vrača“, ali je hteo da s njim uradi nešto novo, da mu podari ličnost, samo nije znao kako. Jednog dana, dok je vozio kroz Nacionalni park Josemiti, veverica je istrčala pred njegov auto, zaustavila se na putu, podigla na zadnje noge i kao da ga je izazivala da prođe. Ostalo je istorija… Ta mala veverica bio je Alvin.
Bagdasarijan je stvorio dva drugara za nestašnog Alvina: Sajmona, praktičnog intelektualca, i ljupkog Teodora. Zajedno, oni su bili Alvin i Veverice. U to vreme je Bagdasarijan uzeo pseudonim Dejvid Sevil. Posle prvih radio-emitovanja i dostizanja pozicije najprodavanijeg singla do tada, Veverice su debitovale na televiziji – kao lutke uz Dejva Sevila (Bagdasarijan) – u emisiji „Šou Eda Salivena“. Ponovo, uspeh je bio neminovan.
Ljudi nisu mogli da ih se zasite. Posle singla iz 1960, „Alvina za predsednika“, Bagdasarijan je dobio pismo podrške od Džona F. Kenedija, tadašnjeg senatora. Njihovoj popularnosti kao da nije bilo granica. Za tri kratke godine Veverice su prodale 16 miliona ploča, osvojile nekoliko Gremija i brojne nominacije i predvodile marketinšku kampanju bez presedana. Bilo je vreme da se prebace u dinamični vizuelni medijum. Alvinov šou je počeo da se emituje u jesen 1961, a s njim je uveden i novi izgled Alvina, Sajmona i Teodora — kao i Bagdasarijana, jer je lik Dejva Sevila sada oživeo u svetu animacije.
O REŽISERU
Tim Hil (reditelj)
Započeo je karijeru u Njujorku, kao scenarista i glumac u mjuziklima van Brodveja i kao komičar u jednoj komičarskoj trupi. Kasnije je prešao u svet televizijske animacije. Jedan je od zaslužnih za osmišljavanje hit serije „Sunđer Bob Kockalone“. Takođe, napisao je scenario za dugometražni film s istim likom.
Hil je radio kao scenarista, producent i reditelj na više televizijskih projekata za mnoge TV stanice koje proizvode dečji program. Kao reditelj dugometražnog filma, debitovao je naslovom „Mapeti iz svemira“. Njegov drugi film bila je komedija „Max Keeble’s Big Move“, a onda je režirao film „Garfild: priča o dva mačeta“.
O GLUMCIMA
Džejson Li (Dejv Sevil)
S bogatom karijerom, u kojoj su nagrađivana uloga u filmu Kevina Smita „Lud za Ejmi“ i upečatljive uloge u više filmova reditelja kao što su Smit, Kameron Krou i Lorens Kazdan, obezbedio je zapaženo mesto među kritičarima, rediteljima i kolegama glumcima.
Nedavno je pozajmio glas naslovnom liku u filmu „Underdog“, adaptaciji klasičnog crtaća iz šezdesetih. Takođe, bio je glas Sindroma u animiranom filmu studija Dizni i Piksar „Neviđeni“, kao i glas jednog od likova u filmu „Čudovišna kuća“.
Posle detinjstva provedenog u vožnji skejtborda, Li je dobio svoju veliku šansu 1995. glavnom ulogom u komediji Kevina Smita „Dangube iz tržnog centra“. Potom je glumio u filmu „Lud za Ejmi“ istog reditelja, uz Bena Afleka. Usledila je uloga demona Azraela u Smitovoj komediji „Dogma“. S istim rediteljem sarađivao je i kasnije, u filmovima „Džej i Tihi Bob uzvraćaju udarac“ i „Prodavci 2“.
Li je glumio i u komediji Kamerona Kroua „Almost Famous“ i kasnije u filmu „Vanilla Sky“ uz Toma Kruza. Posle uloge u filmu Lorensa Kazdana „Mamford“, Li je s tim rediteljem sarađivao i na trileru „Zamka za snove“. Drugi njegovi filmovi su „Balada o Džeku i Rouz“ s Danijelom Dej-Luisom i Ketrin Kiner, komedija Berija Sonenfelda „Velika nevolja“, „Državni neprijatelj“ i „Kissing a Fool“. Li je napisao i režirao nemu ljubavnu priču „Bela vrata“ s Đovanijem Ribizijem i Bet Risgraf.
Oficijelni sajt
Premijera: decembar 2007. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com