Beovulf

Žanr: akcija, animirani
Trajanje: 114 min.
Premisa: Ponos je prokletstvo!

SINOPSIS
Već 12 godina kraljevstvo Heorota muči Grendel, čudovište slično trolu. Svake noći Grendel hara dvorcem kralja Hrotgara i bira kojeg će od njegovih ratnika sledećeg pojesti. Beovulf, hrabri mladi ratnik sa snagom tridesetorice, nada se da će se proslaviti tako što će ubiti strašno čudovište. Međutim, kada to učini, na sebe će navući gnev njegove monstruozne majke i naći se u sukobu koji će od kralja načiniti legendu.
O FILMU
Beovulf je najstariji ep na engleskom jeziku. Iako u filmskoj adaptaciji Roberta Zemekisa ima mnogo likova i tema iz samog epa, velikih čudovišta i heroja, večite borbe između dobra i zla, slojevitog prikaza prirode hrabrosti i slave – ovo ipak nije onaj isti Beovulf koji se čita kao srednjoškolska lektira.
„Iskreno, u originalnom epu mi se ništa nije dopalo. Sećam se da je to bila obavezna lektira u srednjoj školi i da nisam ništa razumeo zato što je bilo napisano na staroengleskom jeziku“, priznaje Zemekis. „Međutim, kada sam pročitao scenario Nila Gejmena i Rodžera Ejvarija, odmah mi se dopao. Pitao sam ih: ‘Zašto mi se priča, kada čitam scenario, čini fascinantnom, kada mi je ep bio dosadan?’ Njihov odgovor je bio: ‘Da vidimo, ep je napisan negde između 7. i 12. veka. Ali je priča još starija. Jedini pismeni ljudi u 7. veku bili su monasi, koji su, pretpostavlja se, zaduženi za finalnu verziju.'“
Zemekis nastavlja: „Nil i Rodžer su zašli dublje u sam tekst, čitali između redova, analizirali. Uspeli su da sačuvaju suštinu, ali su ep učinili prihvatljivijim za savremene gledaoce.“ Dok je radio sa scenaristima, Zemekis se počeo zanimati i za sam ep.
„Pošto me je scenario privukao, odlučio sam da ponovo pročitam ep, razgovarao sam sa stručnim ljudima i zaista se zainteresovao za tu legendu. Mnoge teme zastupljene u Beovulfu su iz Biblije – putovanje heroja, borba između dobra i zla i cena slave. Shvatio sam da je Beovulf osnova za sve moderne heroje, počev od Konana, preko Supermena, do Halka.“
Digitalno beleženje izvođenja glumaca uklonilo je izgled, starost, boju i pol iz kruga bitnih faktora za izbor glumaca. Zemekisov izbor Reja Vinstona za tumačenje glavnog lika je najbolji primer slobode koju ova tehnika pruža. U prvom trenutku Zemekis nije razmišljao o Vinstonu, ali kada je čuo njegov glas, bio je ubeđen da je našao svog Beovulfa. „Ono što je sjajno kod ove tehnike snimanja jeste to što neko kao ja, visok 1,60 metara i pomalo bucmast, može da glumi zlatokosog vikinga visokog preko dva metra. Prvobitno se činilo da je taj proces komplikovan i pomalo neprijatan, ali ja volim da radim stvari koje mislim da ne mogu da uradim, tako da sam se vrlo rado upustio u to“, kaže on. Zemekis kaže da je tehnika beleženja izvođenja, pored ispunjavanja Vinstonove želje da glumi vikinga, dala svim njegovim glumcima luksuz glume neometane ograničenjima uobičajenog načina snimanja. On objašnjava: „Imate široko platno na kome glumac može da uradi šta god želi, zato što ne postoje ograničenja igranog filma. Glumci se oslobađaju tiranije normalnog filma – nema problema osvetljenja, postavljanja kamere, frizure ili kostima. U pitanju je čisto izvođenje i glumci uživaju u tome. Bilo je kao da smo u pozorištu, samo što smo ga beležili u 3D.“
Za Džolijevu je digitalno beleženje izvođenja bilo moćno i zavodljivo. „Dopalo mi se. U prvom trenutku sam pomislila da će to biti otkačeno, svi glumci s tačkicama po licu, u tim čudnim odelima, bez rekvizita ili scenografije, ali to zapravo ogoljava posao do suštine izvođenja, naročito u scenama između Krispina i mene – bile su to čiste emocije. Imate toliko slobode da budete šta god želite, dozvoljena je maksimalna improvizacija. Takođe, među glumcima se razvija trenutno prijateljstvo. Oslanjate se jedni na druge“, kaže glumica.
Proces digitalnog beleženja izvođenja omogućava glumcima i da pozajme glas nekolicini likova. Reditelj Zemekis je na ovaj način vrlo efektno upotrebio talenat Džona Malkoviča – prvo u ulozi Unferta, koji je u prvom trenutku skeptičan po pitanju Beovulfove prošlosti i njegovih namera, i kasnije, kada glumi svog sina.
O REŽISERU
Robert Zemekis (reditelj i producent)
Dobitnik je nagrada Oskar i Zlatni globus za film „Forest Gamp“. Film je nagrađen Oskarom i kao najbolji film i u kategoriji za najbolju mušku ulogu (Tom Henks). Zemekis je s Tomom Henksom sarađivao i na filmu „Izgnanik“ („Cast Away“). Godine 1985. Zemekis je režirao film „Povratak u budućnost“, za koji je takođe, zajedno s Bobom Gejlom, napisao scenario. Taj film je bio nominovan za Oskara za najbolji scenario.
O GLUMCIMA
Rej Vinstoun (Beovulf)
Najskorije je viđen u Oskarom nagrađenom filmu Martina Skorsezea „Dvostruka igra“. Godine 1998. nominovan je za BAFTA nagradu za ulogu u filmu Garija Oldmana „Nil By Mouth“. Naredne godine bio je zapažen njegov rad u drami Tima Rota „Ratna zona“, a potom i u filmu „Seksi zver“.
Entoni Hopkins (Hrotgar)
Nagrađen je Oskarom za ulogu u filmu „Kad jaganjci utihnu“ (1991) i nominovan za istu nagradu za uloge u filmovima „Ostaci dana“ (1993) i „Nikson“ (1995). Takođe, dobio je nagradu Britanske akademije za filmsku i televizijsku umetnost za ulogu u filmu „Ostaci dana“.
Andželina Džoli (Grendelova majka)
Dobitnica je Oskara za ulogu u filmu „Neprilagođena“ i tri puta nominovana za nagradu Zlatni globus.
Oficijelni sajt

• Beowulf (2007)

Premijera: 26. novembar 2007. godine u Centru „Sava“

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com