Nemir (Disturbia)

Žanr: triler, horor
Trajanje: 105 min.
Premisa: Svaki ubica živi nekome u komšiluku.

SINOPSIS
Kejl (Šaja Labuf) vodi život na kojem bi mu pozavideli mnogi tinejdžeri. Dane provodi igrajući video-igrice, pretražuje Internet, jede brzu hranu i gleda kablovsku televiziju. Potpuno vlada svojom kućom, a kraj sebe ima zgodnu mladu cicu po imenu Ešli (Sara Romer), koja se upravo preselila u susednu kuću.
Jedini problem leži u tome što on ne sme da napusti kuću. Kejl je u kućnom pritvoru tri meseca, a ako stupi samo jedan korak izvan okruženja od tridesetak metara oko kuće, završiće u pravom zatvoru. A u zatvorskim ćelijama baš i nema igrica i kablovske.
Njegov život nije oduvek takav. Godinu dana ranije živeo je u srećnoj porodici u kojoj su svi bili veoma vezani jedni za druge. Međutim, otac mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a Kejl smatra da je on odgovoran za to. Ta trauma ima dalekosežne posledice po mladićevu psihu. Dečko koji je voleo da izlazi odjednom postaje zatvoren i povučen. Kada jedan bezosećajni profesor pomene njegovog oca, Kejl izgubi strpljenje i udari ga. Samo zahvaljajući molbama njegove majke on ne završava u zatvoru.
Sad ludi u svojoj kući dok njegova majka pokušava da drži sve konce u svojim rukama radeći noć i dan. I dok ga sve guši, Kejl počinje da primećuje spoljašnji svet. Pomoću drugorazredne opreme za nadgledanje počinje da špijunira susede, najčešće Ešli, koja ga ubrzo provaljuje. Na njegovo iznenađenje i ona je zainteresovana za njegov hobi.
Ono što je počelo kao igra pretvara se u smrtnu opasnost kada Kejl i Ešli posumnjaju da je jedan od njihovih suseda (Dejvid Mors) serijski ubica koji uspeva da izbegne kaznu. Ali, ko bi njima poverovao? Možda je samo reč o njihovoj živoj mašti. Ili su se možda sapleli o tajnu koja može da ih košta života. Napokon, i ubice moraju biti nečiji susedi…
O FILMU
Za pisca Kristofera Landona bogataške kuće i nalickani travnjaci mogu da budu savršeno mesto za skrivanje serijskog ubice. Landonu naizgled mirno predgrađe stvara efekat šume u kojoj ljudi žive zaboravljajući na okolnosti – dobre ili opasne – koje ih okružuju.
„Mislim da mnogi ljudi koji žive u takvim naseljima upadaju u svakodnevnu rutinu i najvećim delom ne poznaju svoje susede baš dobro. Što je tiša ulica, to su tajne mračnije.“ Za scenaristu, jedan od najprivlačnijih aspekata ovakvog trilera nije u odgovoru na pitanje: „Da li on jeste ili nije serijski ubica?, već ličnosti nestašne grupe tinejdžera koji predstavljaju srce priče.
Producentu Džou Medđuku dopalo se upravo Landonovo istraživanje voajerisanja u kombinaciji sa stilom koji se kretao od komičnog do zastrašujućeg. „Svi filmovi su na izvestan način voajerisanje“, kaže Medđuk. „Ali, ima onih izuzetnih, koji govore o ljudima koji osmatraju, gledaju stvari. To su Antonionijev film ‘Uvećanje’, ‘Peeping Tom’ Majkla Pauela, Hičkokov ‘Prozor u dvorište’, Kopolino ‘Prisluškivanje’ uz još neke. Oni prikazuju nekoga ko gleda u nešto, ponekad s kamerom, ponekad ne. I to je fascinantno, jer tako postajemo svesni da smo voajeri kad god sedimo u bioskopu. Osećaj se pojačava kada imate ugao gledanja nekoga ko špijunira nekog drugog.“
Za ulogu Kejla, problematičnog tinejdžera kome se dnevne obaveze svode na špijuniranje suseda, producenti su tražili glumca koji ima čvrstinu da iznese čitav film (njegov lik nalazi se u skoro svakoj sceni) i da iznese sve dimenzije i probleme ličnosti jednog tinejdžera. To znači da je morao da bude pametan, zabavan, malo mračan, malo čudnjikav i, konačno, da ima sposobnost da preuzme odgovornost i ponaša se kao junak. Brzo su doneli odluku – čim je Šaja Labuf ušao u prostoriju za audiciju. Labuf je uspeo da premosti onaj nezgodni trenutak u karijeri između deteta glumca (u izuzetno popularnoj TV seriji) i mladog glumca nosioca glavnih uloga (igra u nekoliko filmova, uključujući i „Transformerse“ Majkla Beja i producenta Stivena Spilberga).
Oficijelni sajt
Dusturbia (2007)
Premijera: 12. septembar 2007. godine u Domu sindikata u 20 časova

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com