Upozorenje: bojim se da će ovo biti jako ličan i subjektivan tekst; stoga, ako imate nešto protiv Ramba Amadeusa, ili bilo kakvu zamerku na njegov rad, odmah prekinite čitanje.
Dobro, vi koji ste ostali, vežite se, polećemo. Natrag u ’95. godinu i koncert u bašti KST-a, jer tu je sve počelo. Tri sata ludila i histerije. I moje upoznavanje s Najlepšom Devojkom Na Svetu. Nedugo zatim, svečano odelo, leptir mašna i čuveni koncert na harfi u Centru „Sava“ i opersko izvođenje tradicionala „Računajte na nas“. Bili smo zajedno.
Pa ponovo KST i performans „Rambo puši cigaru“ u trajanju od tri minuta i deset sekundi. Čovek najavljuje dotičnu pesmu, seda na zvučnik i pali cigaretu. I puši je tri minuta. A narod u transu. Mi opet zajedno. Posle toga, koncert za 17 usisivača (ili 23, nisam siguran). To smo propustili i jako mi je žao zbog toga. Onda dođoše na red tehno-žurke. Malo-malo pa iz klubova čuješ tunc-tunc i neke jezive zvuke nepoznatog porekla. I Rambo prati trendove. U SKC-u napravi spektakl. Izvuče džek iz gitare, pa udri po žicama i mikrofonu. A sve to i te kako ima smisla i svoj ritam. Najbolja tehno žurka na Balkanu! I mi na njoj.
Vreme za odmor. Letovanje u Herceg Novom. Ja i Najlepša. I koncert Ramba Amadeusa na Kanli kuli. Prvi moj koncert u papučama. I jedini. Došli smo dosta ranije i seli u prvi red. Antonije Pušić, glavom i bradom, s debelim đozlucima i odvezanom pertlom na starkama, na dva metra od nas. I zamislite ovo: usred koncerta Rambo i ja na bini, pevamo partizanski tradicional „Po šumama i gorama“, a muzika je, u stvari, iz hita Animalsa „House of the rising sun“. Totalno ludilo!
Kad je rešio da ode u penziju, napravio je oprošajni koncert u Domu sindikata. Bio i Stole Piksi, legenda BG-a. I opet ja i Najlepša. Poslednji put zajedno. Raskinuli smo. Ne zbog Ramba, samo se poklopilo. Užas! I nadao sam se da će se vratiti. Zbog nas dvoje. I da! Zbog poboljšane situacije u zemlji i sloma socijalizma (čitaj – komunizma) vratio se na velika vrata. Treba li da napominjem da smo se mi pomirili? Na koncertu. Ne zbog Ramba, samo se poklopilo. Pa dokle više?!
Sreli smo ga posle toga u gradu, slučajno. A nešto pre tog susreta, odlučimo mi da se skrasimo i razmišljamo kako bi bilo lepo kad bi nam Rambo bio kum. Logičan sled, zar ne? I eto prilike da ga pitamo, pa šta bude. Objasnimo mi situaciju, ispričamo celu priču od KST-a pa do povratka iz penzije… i on pristane. Čoveče, kakav haos! Rambo Amadeus moj kum. Tražio da sve bude bez velike pompe, u malom krugu ljudi, bez kamera i novinara. Mi, naravno, pristali. Dao nam mejl da ga kontaktiramo. I…
Moša! Nije nam se više javljao. Al’ nema veze. Mi se venčali bez njega. I nikad nismo bili srećniji u životu.
E, a sad malo o muzici i dešavanjima. Ovaj inteligentni Novljanin i, nesumnjivo, muzičar svetske klase, trenutno je na turneji po Hrvatskoj i Sloveniji. Krajem novembra, prosto je „zapalio“ prepuni „Aquarius“ u Zagrebu sa dva sata nezaboravne svirke. Slede koncerti u Velikoj Gorici (22. decembra), Ljubljani (23. decembra), Rijeci (25. decembra), Splitu (27. decembra) i Dubrovniku (29. decembra) i uz njih, verujem, gomila sličnih sudbina poput moje.
Hvala na svemu, Rambo, kume… oooovaaaj, care!
Više informacija
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com