Poslednje dane 2016. Zdravko Čolić provodi u Novom Sadu, gde će u tom gradu velikim koncertom dočekati Novu godinu. Neprolazna muzička zvezda iza sebe ostavlja 365 dana u kojima je održao brojne velike koncerte, družio se sa publikom, ali i nagovestio da priprema novi album, nakon što je poslednji „Vatra i barut“ objavio 2013. godine.
U ekskluzivnom intervjuu za „Dnevni avaz“ Čola je otkrio planove vezane za novi materijal, govorio o privatnim stvarima i porodici. Sa suprugom Aleksandrom (49) i kćerkama Unom (15) i Larom (10) živi u Beogradu.
Poželite li da ponekad Novu godinu dočekate kao sav normalan svet, a ne na pozornici?
– Najlepše je idilično proslaviti Novu godinu, ali u poslednje vreme uživam i sa porodicom na ovim dočecima sa velikim brojem ljudi na trgovima, gde se sve pretvori u privatno i drugarsko druženje s brojnim prijateljima i muzičarima. To je poseban dragulj u odnosu na neke zvanične koncerte. Voleo bih da neke nove godine budu negde i kada se ne radi, negde u nekim prostorima, pa se odlazilo s društvom, sa prijateljima, pevalo i veselilo se. A i šta bi muzičar radio za Novu godinu ako ne peva.
Po čemu ćete pamtiti 2016., a šta biste najradije zaboravili iz godine na izmaku?
– Ništa posebno ne bih izdvajao, godina na izmaku je, što se mene lično tiče, bila umerena kada pričamo poslovno, a i na privatnom planu. Ne bih ovu godinu ni po čemu posebno isticao. A nešto posebno što bih zaboravio zaista nemam, očigledno sve što je trebalo već je zaboravljeno.
U 2017. se očekuje Vaš novi album. Šta nam u ovom trenutku možete otkriti o tome?
– Sada je kreativni period pripreme albuma, proces stvaranja, nisam daleko odmakao. Ali, mislim da ću u naredna tri meseca intenzivnije raditi na tome i sa svojim saradnicima.
Postajete li s vremenom više ili manje porodičan čovek?
– Obaveza roditelja te menja i zahteva maksimalno uključivanje u sve porodične stvari, bez obzira kojim se poslom baviš. Odrastanje dece zahteva roditeljsku, a samim tim i porodičnu obavezu i odgovornost i ona je sada u punom jeku. Za sada je tako, a videćemo kasnije kako će biti.
U ovim teškim vremenima gde ili u čemu pronalazite nadahnuće i duševni mir?
– U druženju sa nekim potpuno običnim ljudima, koji su izvan sveta koji je deo mog posla, a i kada se izolujem od okruženja. Svakom čoveku je to potrebno kako bi sredio svoje misli. Potrebno je da čovek izađe iz priče dnevnih događaja i malo razmišlja i o makrosvetu.
Otkrijte nam šta ćete supruzi i kćerkama ostaviti ispod novogodišnje jelke?
– Ispod jelke se već nalaze pokloni koji će ih, svakako, obradovati. A ako vam otkrijem, neće biti iznenađenje.
Postoji li nešto što ste želeli, a nikada Vam niko nije poklonio? Ili nešto što nikada niste uradili, a maštate o tome?
– Čovek treba uvek da imati neku želju ili bar nešto o čemu će maštati. Poklon ne mora da bude velike materijalne vrednosti, često nas male stvari iznenade.
Kako iz perspektive oca dve kćerke gledate na tešku situaciju u kojoj se nalazi svet?
– Normalno je da ljudi brinu o tome šta će biti sutra. Pogotovo ko ima decu brine o tome šta donosi vreme, a znamo šta smo mi sve proživeli i šta se izdešavalo i nikada ne bih poželeo da oni osete nešto slično. U narednih šest meseci mislim da će se mnoge stvari iskristalizovati na globalnom nivou i biće mnogo jasnije, ekonomski odnos snaga će biti jasniji, to je moje mišljenje.
Kako gledate na vreme koje prolazi?
– Nisam čovek koji razmišlja o godinama i ne opterećujem se time, bitno je da prolaze u zdravlju i veselju, da si na neki način ispunjen i okružen pozitivnim ljudima. Jedino kada vidiš decu koja rastu, tada zapravo vidiš kako vrijeme leti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com