Interesantno je da su stari Rimljani prvo koristili sapun kao boju za kosu. Prema Plinijevoj „Prirodnoj istoriji“, oni su iz Germanije uvezli sapunicu koja se zvala „sapo“, napravljenu od kozjeg loja i pepela bukve i smešanu u kolačiće veličine loptice za golf. Taj sapun koristili su za farbanje kose u boju peska češće muškarci nego žene. Rimljani su tek krajem drugog veka naše ere prihvatili sapun kao sredstvo za pranje. Galen, najčuveniji lekar klasičnog sveta, govorio je da je sapo bolje sredstvo za pranje od sode i preporučivao ga za pranje tela jer je čistiji. Tada se sapun boljeg kvaliteta već pravio kuvanjem s masnoćom.
Imajući u vidu rimsko nepoznavanje sapuna, zanimljiva je činjenica da je on pronađen više od 2.000 godina ranije, u Mesopotamiji. Vavilonski hemičari kuvali su ulje i sodu i tako dobijali talog kojim su se ljudi prali. Feničani Levanta su mnogo kasnije prihvatili sapun. Prema grčkom istoričaru Herodotu, Skiti iz južne Rusije prali su kosu sapunom, što je bila navika koju su verovatno stekli u toku invazije na Bliski istok u sedmom veku pre naše ere.
Ipak, ne smemo da pomislimo da su drevni ljudi bili prljavi zato što nisu koristili sapun. Tada je bio u upotrebi veliki broj sredstava za čišćenje. Egipćani i Jevreji koristili su sodu, Grci su više voleli mekinje, pesak, pepeo i kamen plovušac, dok su se rimski kupači trljali maslinovim uljem. Posle pada rimske imperije, lična higijena je bila retka na zapadu, ali je u muslimanskom svetu široko praktikovana. Čvrst sapun u komadu prvi su napravili Arapi. Njegova proizvodnja postala je značajna industrija, naročito u Španiji, posle 1000. godine naše ere. Osnovni sastojci tog sapuna bili su maslinovo ulje i pepeo od drveta pomešan sa životinjskom masnoćom ili ribljim uljima. Imao je užasan miris i uglavnom se koristio za pranje odeće. Međutim, već 1300. godine u Londonu se proizvodio toaletni sapun pakovan u drvene činijice.
U drevnoj Kini sapun se nije pravio. Kinezi su imali na raspolaganju prirodnu alternativu bogatu saponinom, deterdžentskim elementom sapuna. To je bilo drvo sapunastog pasulja, koji proizvodi blag deterdžent kad se zgnječi. Ekstrakt se oblikovao u kuglice, zajedno s brašnom, mineralnim prahom i parfemima, i to od vremena dinastije Han. Kuglice su se koristile za pranje tela i lica sve do 20. veka. Kada su masni sapuni uvedeni u Kinu, mnogi stariji ljudi odbijali su da ih koriste, jer su oni bili mnogo blaži nego ekstrakti sapunskog pasulja, tvrdeći da je čak i bela svila prana na tradicionalan način kuglicama ekstrakta ostajala bela, uprkos tome što se prala i po nekoliko puta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com