Ovaj dragi kamen je izuzetno redak i prilično skup. Međutim, to nije jedino što ga izdvaja od ostalih. Ovaj ima i jedinstveno ime – aleksandrit.
Svojom lepotom i sjajem opčinio je članove ruske carske porodice, a u čast proslave punoletstva princa Aleksandra, budućeg cara, ovom dotad nepoznatom dragulju dato je carsko ime – aleksandrit. Ono što ga izdvaja od drugog kamenja i čini posebnim jeste i njegova kameleonska priroda. Pod prirodnim sunčevim svetlom aleksandrit je zelene boje, a pod veštačkim svetlom i svetlom sveća menja boju u purpurnocrvenu. Za ovu čudnu promenu boja odgovoran je hrom, koji sadrži u sebi. Međutim, za razliku od drugog dragog kamenja, ovaj se ne može pohvaliti dugom istorijom. Otkriven je u Rusiji, na Uralu, tek 1830. godine.
Glavna nalazišta su na Uralu, pored reke Tokovaje, ali su otkrivena i na Šri Lanki. U Americi i Evropi proizvodi se sintetički aleksandrit, koji je jako teško razlikovati od prirodnog. Najveći kristal čuva se u muzeju Ferman u Moskvi. U Vašingtonu se nalazi primerak izuzetne lepote težak 66 karata, dok je u Prirodnjačkom muzeju u Londonu nešto lakši primerak – od 43 karata. Ipak, najveći dosad pronađeni aleksandrit potiče iz Šri Lanke; težak je čitavih 1.876 karata, a čuva se u jednoj privatnoj kolekciji.
Iako još uvek veoma redak među juvelirskim kreacijama, aleksandrit se svrstava među vrlo otporno drago kamenje koje trpi udare i ne zahteva neku posebnu negu. Danas se koristi za izradu skupog nakita. Mala količina ovog kamenja nalazi se na tržištu, ali njegova neobična svojstva određuju i njegovu vrtoglavo visoku cenu.
S najmlađim u carstvu dragog kamenja nisu povezane nikakve legende i verovanja. U Rusiji se smatra da je namenjen dinamičnim i energičnim osobama, sklonim promenama, inovacijama i avanturama. Osobe slabog karaktera i volje ne bi trebalo da ga nose.
Preko dana je jedne boje, a noću druge. Ova neverovatna osobina čini ga zaista posebnim i vrednim carskog imena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com