Za razliku od postanka svih drugih praznika, istorija 1. aprila nije baš toliko jasna. Neki veruju da je taj datum jednostavno počeo da se obeležava u nekoliko kultura u isto vreme, a te proslave održavane su prvog dana proleća.
Najbliži trenutak koji se može identifikovati kao početak ove tradicije bio je 1582. godine u Francuskoj. Pre te godine, Nova godina se slavila osam dana, a počinjala je 25. marta. Proslava je kulminirala 1. aprila. S reformom je prihvaćen gregorijanski kalendar, a nova godina je počela da se računa od 1. januara. Međutim, pošto je u to vreme tehnika komunikacije bila loša, mnogi ljudi nisu dobili te novosti i nekoliko godina. Drugi su odbili da prihvate novi kalendar i nastavili da proslavljaju Novu godinu 1. aprila. Zato ih je većina – oni koji su prihvatili novi kalendar – nazvala budalama. Oni su postali predmet podsmeha i šala.
Ovakvo ponašanje je vremenom preraslo u tradiciju smišljanja prvoaprilskih šala. Tradicija se u 18. veku proširila po Engleskoj i Škotskoj. Kasnije su je prihvatile i američke kolonije. Tako je 1. april postao međunarodni dan za zbijanje šala.
U Škotskoj se, na primer, ovaj dan proslavlja dva dana.
Šale su uobičajena pojava 1. aprila. Zbijaju se s prijateljima i rodbinom, i to traje čitavog dana. Čak se i mediji uključuju u sve to – u Britaniji je snimljen dokumentarni film o tome.
Prvi april je dan za zabavu i šale. Niko ne očekuje od nekog da mu kupi neki poklon niti da ga izvede na romantičnu večeru. Zbog ovog dana niko ne odsustvuje s posla ili iz škole. To je jednostavno mali zabavni praznik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com