Korset je bio i ostao veliki prijatelj žena. On ukalupljuje telo, stiska višak sala i stvara privid vitkosti. Madona ga je vratila na modnu pozornicu i obasjala reflektorima, a korset je u znak zahvalnosti učinio još jednu malu uslugu. Naime, podigao je grudi i dao im privid raskoši.
Nema tog modnog rekvizita koji je toliko pomogao ženama da svoju siluetu doteraju na željene mere kao korset. U tome je pomalo i preterao. Teško se diše u zašniranom, često bolnom, kavezu, pogotovo ako mu svrha nije zavođenje, već samo to da se izazove zavist među ženama.
Korset je star koliko i čovečanstvo. Crtež iz neolitske ere prikazuje ženu u bodiju od životinjske kože, u to vreme jedine tkanine. Od tada živi u narednim epohama. U viktorijanskoj eri korseti su toliko tesni da zaustavljaju krv u donjim delovima tela i nogama. U njemu se žena teško kreće, odaje utisak bespomoćnog stvora, što godi muškarcima. U njemu i spava, stegnuta u noćnom modelu. U devetnaestom veku korsete nose sve žene, bile one siromašne ili bogate. Fabrikanti traže od svojih radnica da svoje oklope i krinoline ostave kod kuće, jer su neprikladne za rad.
Korset je imao i svoju vaspitno-popravnu ulogu. Nestašne devojke vraćao je na pravi put. Njima je bio namenjen model sa metalnim zavrtnjima, jer su bolje stezali, tako da je devojka hodala uzdignute glave, a da tako i ostane starala se duga metalna igla ugrađena u prsnu stranu korseta. Čim bi glava klonula napred, devojka bi dobijala oštar ubod u potiljak.
Tanak struk, koji je od svih ženskih atributa dugo prednjačio kao najpoželjniji, pred Prvi svetski rat bio je zamenjen prirodnijom figurom žene koja se emancipuje. U međuvremenu, kad god se žene umore od svojih profesionalnih dužnosti i nadmetanja sa jačim polom, ova ženstvena modna linija vraća se u život. Trenutno vlada zatišje. Ipak, to samo znači da će se vratiti u nekom novom retro ruhu. Pričekajmo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com