Novo istraživanje je pokazalo da osobe koje dnevno rade po 11 sati i više imaju dvostruko veći rizik od depresije u odnosu na osobe koje rade uobičajenih 8 sati dnevno.
Odnos između rizika od depresije i radnog vremena ostao je isti, odnosno bez značajnih promena, čak i kada su uzeti u obzir i drugi faktori, kao što je pušenje, konsumiranje alkohola i opšte zdravstveno stanje.
Procenjuje se da svaka peta osoba doživi depresiju u nekom trenutku u svom životu.
I ranije je bilo sličnih istraživanja, ali su rezultati bili nepotpuni zbog toga što ne postoji standardizacija za ono što predstavlja "normalan" radni dan.
Kancelarijski poslovi
Za potrebe istraživanja regrutovano je 2.123 državnih službenika iz Velike Britanije. Nijedan od njih u skorije vreme nije patio od depresije. Učesnici su uglavnom bili muškarci, a istraživanje je trajalo ukupno šest godina.
Istraživači su ustanovili da oni koji rade po 11 i više sati dnevno imaju između 2,3 i 2,5 puta veći rizik od depresije od onih koji rade od 7 do 8 sati dnevno. Ova brojka je uglavnom ostala nepromenjena i nakon što su rezultatima prilagođeni faktori kao što su navike, generalno zdravstveno stanje i stil života.
Alkohol
Osobe koje imaju dugo radno vreme uglavnom su muškarci koji žive u braku ili vanbračnoj zajednici i koji rade na odgovornijim pozicijama. Ove osobe su takođe sklone da konsumiraju alkohol iznad preporučene granice.
Istraživači smatraju da bi njihovi rezultati trebalo da predstavljaju važnu lekciju za poslodavce. "Ako postoji rizik da izgubite zaposlene zbog depresije koja je povezana za dugim radnim vremenom, to znači da bi bilo korisno razmišljati o načinima da organizacija rada bude takva tako da niko nije konstantno izložen prekomernom obimu rada", kažu oni.
Prethodno istraživanja iste grupe istraživača u kom je takođe korišćena baza podataka državnih službenika, utvrdilo je da je prekomeran rad povezan sa 60% povećanja koronarnih bolesti.
Upozorenje za poslodavce
Stručnjaci smatraju da dugo radno vreme ne utiče na ljude samo zbog pritiska i intenziteta rada već i zbog toga što im onda ostaje manje vremena za sve ostale stvari koje su potrebne za dobro mentalno zdravlje, kao što su kvalitetan san, emotivne veze i mogućnost odmora i vežbanja.
Terati zaposlene da rade previše sati predstavlja pogrešnu ekomoniju, jer ne samo što su radnici umorni već su nesrećni radnici i manje produktivni. Osim toga, rizikuje se ugrožavanje mentalnog zdravlja radnika, što ako se neprevilno leči, može skupo koštati na duže staze. Istraživanje je pokazalo da svaka peta osoba koja je patila od depresije smatra da je njen problem direktno povezan sa problemima na poslu, tako da su uslovi rada nešto što poslodavci ne smeju ignorisati.
Kada neko ima problema sa depresijom zbog uslova u kojima radi, poslodavci ne bi trebalo to da doživljavaju kao znak lične slabosti radnika, već bi trebalo da razmotre da li nešto nije u redu sa uslovima pod kojima njihovi radnici svakodnevno rade.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com