Nedavno smo pisali o nekim čestim greškama koje se prave prilikom držanja dijete – greškama koje dijetu mogu učiniti znatno manje efikasnom ili potpuno uzaludnom. Danas možete pročitati o još nekim čestim greškama, kao i o tome zašto su one problem.
Slano, volim te, slano: mnogo je ljudi koji su navikli na jako zasoljena jela i koji se boje da bi im neslano jelo bilo bljutavo. Plus, so stvarno sadrži neke minerale koji su nam neophodni, kao što su natrijum i kalijum – ali, ako preterate s količinom, so će u vašem telu zadržati veliku količinu vode, koja zato neće moći da ode u organe kojima je potrebna, plus ćete se osećati kao da ste natečeni. Pokušajte da koristite so s više kalijuma, a manje natrijuma, onu koja se preporučuje osobama s visokim krvnim pritiskom, i potrudite se da smanjite unos soli, a da jelo začinite začinskim biljem. Tako neće biti bljutavo – a kad se naviknete, počećete da osećate da većina jela ima sopstvenu so i verovatno ćete se pitati kako ste nekad mogli da jedete jela koja će vam iz nove perspektive delovati grozno presoljena.
Više te ne volim, čokolado (al’ kad bismo se folirali): još jedna greška je da se u potpunosti odreknete čokolade, a obožavate je. Tako se osećate uskraćeno za nešto što jako volite, a čokolada uz to sadrži neke zaista korisne sastojke, kao što su polifenoli, koji pomažu u smanjenju štetnog holesterola u krvi. Konsumirana u malim količinama, ako se ne prejedete druge hrane i umereno vežbate, čokolada vas neće ugojiti, naročito ako se opredelite za onu s dosta kakaoa (ima manje kalorija od mlečne).
Ješću zdravo i umreti od dosade: često je odustajanje od dijete unapred jer je „zdrava hrana dosadna“. Zdrava hrana uopšte nije dosadna – jednolična hrana je dosadna, a zdrava hrana može biti raznovrsna isto koliko i nezdrava. Od velike je pomoći ako sastavite spisak omiljene hrane, a zatim ga uporedite s tabelom hranljivosti. Na taj način moći ćete da sastavite nedeljni jelovnik u kome će se nalaziti puno namirnica koje volite da jedete, a da se ipak ne ugojite.
Ua, koštunjavi plodovi: mnogi će izbegavati bademe, orahe, lešnike i slično, u strahu da će se od njih ugojiti. Međutim, ti koštunjavi plodovi sadrže masne kiseline, koje pomažu u kontroli holesterola i triglicerida u krvi i štite srce i krvne sudove, sadrže i različite minerale i vitamine, plus i biljna vlakna koja pospešuju varenje i na taj način vam pomažu da smršate. Jedite koštunjavo voće u umerenim količinama (pet-šest plodova dnevno) i ne da vam neće omesti dijetu već će je učiniti efikasnijom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com