"Lenji" životni stil je jedan od najozbiljnijih uzročnika srčanih oboljenja. Srećom, to je jedan od onih uzročnika povodom kojeg sami možemo nešto preduzeti.
Šta mogu vežbe?
Regularne vežbe, a posebno aerobik-vežbe, mogu učiniti mnogo toga dobrog:
- ojačati srce i čitav kardiovaskularni sistem
- doprineti poboljšanju cirkulacije i pomoći da se maksimalno iskoristi kiseonik
- sprečiti srčani udar
- povećati količinu raspoložive energije tako da vam omoguće bavljenje fizičkim aktivnostima što duže i bez pojave neželjenog zamora
- povećati izdržljivost
- regulisati krvni pritisak
- povećati tonus i snagu mišića
- popraviti ravnotežu i fleksibilnost zglobova
- ojačati kosti
- doprineti smanjenju masnih naslaga u telu i pomoći uspostavljanju željenje težine
- smanjiti stres, napetost, uznemirenost i depresiju
- doprineti boljem samopouzdanju i slici koju imate o sebi
- poboljšati san
- učiniti da se stalno osećate opušteno i odmorno, kao i da budete u formi i da se osećate zdravo
Odakle početi?
Pre nego počnete sa vežbanjem i fizičkim aktivnostima, najpre se obavezno konsultujte sa lekarom, jer vam on može pomoći prilikom izbora programa koji u potpunosti odgovara vašoj trenutnoj fizičkoj pripremljenosti.
Neka od jako korisnih pitanja koja možete postaviti:
- Koliko intenzivno smem da se bavim vežbanjem u toku dana?
- Koliko često smem da vežbam u toku nedelje?
- Koje su to vežbe koji bi mi godile, a da se pri tome ne izlažem riziku od eventualnih povreda ili pogoršanja zdravstvenog stanja?
- Koje vežbe i aktivnosti bi trebalo izbegavati?
- Da li bi trebalo da uzimam lekove neposredno pre ili posle vežbanja i fizičkih aktivnosti?
- Da li je neophodno merenje pulsa tokom vežbanja?
Koje su to najproduktivnije vrste vežbi?
Sveukupna aktivnost vežbanja može se podeliti u tri osnovne grupe:
-
Vežbe istezanja ili lagano razgibavanja mišića – razgibavanje delova tela – ruku i nogu, pre i posle vežbi doprinosi boljem pripremanju mišića za predstojeću vežbu i samim tim smanjuje rizik od povreda i sprečava neželjeno istezanje mišića. Redovno razgibavanje i istezanje takođe poboljšava fleksibilnost tela.
-
Kardiovaskularne vežbe ili aerobik – predstavljaju fizičke aktivnosti koje uključuju rad svih mišićnih grupa odjednom. Ovakav vid vežbi jača srce i pluća, a takođe reguliše i popravlja sposobnost organizma da na najbolji mogući način upotrebi kiseonik iz spoljašnje sredine. Aerobik vežbe spadaju u grupu vežbi koje imaju najpozitivniji uticaj na srce. Tokom vremena, ovakav vid vežbanja može umnogome doprineti regulisanju otkucaja srca i krvnog pritiska, a samim tim i popraviti disanje jer će se prilikom vežbanja srce manje zamarati.
-
Vežbe snage – vežbe koje čine da se mišići konstantno kontrahuju, sve dok se sam mišić ne "umori", čime organizam dobija na snazi i samim tim i izdržljivosti. Međutim, ove vežbe se nikako ne preporučuju ozbiljnijim srčanim bolesnicima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com