Kada se govorilo o „epidemiji gojaznosti“, smatralo se da izraz epidemija nije adekvatan, jer je rezervisan za zarazne bolesti kao što su grip, ili pak dečja paraliza. Reč epidemija može se, međutim, koristiti i u nebiološkom smislu i tada označava rast i širenje socijalnog problema.
Podaci naučnika sa Harvardskog i Kalifornijskog univerziteta iz San Dijega pokazali su da ako ste okruženi gojaznim prijateljima, vaše šanse da i sami budete gojazni rastu za 171%. Ukoliko se sa gojaznim osobama srećete povremeno, šanse da postanete gojazni uvećane su za 57%. Ako su vam brat ili sestra gojazni, vaše šanse su uvećane za 40%, a ukoliko vam je gojazan bračni partner, imate 37% veće šanse da i sami postanete gojazni. Pomenute studije i proračuni rađeni su tokom 32 godine.
Nalazi ukazuju na to da gojaznost nije pojedinačni nego kolektivni problem. Osoba koja počinje da se goji menja norme o tome šta je normalna težina i počinje da smatra da je suvišna težina sasvim u redu s obzirom na to da se u njenom, odnosno njegovom okruženju, nalaze gojazne osobe. U Sjedinjenim Američkim Državama 66% odraslih osoba ima povećanu težinu, a čak 33% smatra se gojaznim (više od 30% njihove telesne težine čini masno tkivo). U Kanadi je 59% odraslih sa povećanom težinom, od kojih je 23% gojazno.
Drugim rečima, normalna težina više nije normalna. Pomenuta studija pokazuje da smo, bez obzira na to što znamo koliko je gojaznost opasna (povećan rizik od šećerne bolesti, srčana oboljenja, šlog, neke forme raka), spremni da nađemo opravdanje, jer je gojaznost normalna u krugu prijatelja u kom se krećemo.
Fiziološki, uvećanje telesne težine lako se može objasniti: hranom se unosi više kalorija nego što se potroši. Razumeti, međutim, zašto i šta ljudi jedu u smislu kvaliteta i količine hrane – daleko je složenije. Genetski faktor ima određenu ulogu, ali je uloga socijalnih faktora mnogo značajnija.
Ukoliko osoba ima problema sa povećanom težinom, to će uticati i na njenu familiju, kao i na prijatelje. Poznato je da osoba koja drži dijetu i menja svoj način života ne može da istraje ukoliko nema podršku prijatelja i porodice.
Ispitivanja su pokazala koliko je značajan uticaj sredine. Krug prijatelja nesumnjivo ima veliki uticaj na telesnu težinu osobe, ali manje nego mesečna primanja, obrazovanje, način stanovanja, sigurnost posla ili osećaj pripadnosti, nad čim dotična osoba ne može da ima punu kontrolu. Povećana težina i gojaznost češći su kod siromašnih.
Socijani i ekonomski faktor imaju najveći uticaj na epidemiju gojaznosti. Ne možemo samo osuđivati neposredne prijatelje nego celo društvo u kom živimo. Povećana telesna težina i gojaznost zbilja su koletkivni, a ne pojedinačni problem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com