Do danas je urađeno mnogo istraživanja o gojaznosti i prekomernoj težini kako kod odraslih osoba tako i kod dece. U svim tim istraživanjima navodi se šta i kako treba korigovati u ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Međutim, problem koji se ne navodi može biti ponašanje i razmišljanje osoba sa prekomernom težinom, a naročito dece.
Prema novom istraživanju, deca sa viškom kilograma sklona su izolaciji, samoći, osećaju sramote i patnje mnogo više nego što se do sada mislilo. Kao glavni krivac za to navodi se nedostatak podrške porodice ili društva. Roditelji često greše kada svoje dete koje ima višak kilograma kritikuju i vređaju na osnovu fizičkog izgleda ili mu zabranjuju određenu hranu, umanjuju ili ukidaju obroke. Takav pritisak dovodi do kontraefekta jer se tada deca povlače u sebe, često krišom jedu i još manje su fizički aktivna.
Patnja dece u tom dobu može dramatično uticati na njihov dalji razvoj, kako fizički tako i mentalni. Pokazalo se, prema jednom ranijem istraživanju, da kvalitetniji i ispunjeniji život imaju čak i osobe sa rakom u odnosu na osobe sa viškom kilograma.
Za potrebe istraživanja pregledani su filomovi čiji sadržaj promoviše nezdravu hranu ili gojaznost. Od pregledanih trideset filmova pokazalo se da 87% promoviše nezdravu hranu, 71% prekomerno velike porcije, a čak dve trećine promoviše temu vezanu za telesnu težinu tako što se vređaju i omalovažavaju gojazne osobe.
Problem prekomerne težine i gojaznosti može se smatrati globalnim problemom današnjice. Što se dece tiče, roditelji treba da budu svesni svojih izbora reči prema njima na temu njihove težine i da im pomognu da naprave promenu. U početku te promene treba uvesti pomalo i polako kako bi roditelji uvideli da li one u samom startu imaju efekta ili nailaze na blokadu kod deteta. Dete će mnogo bolje prihvatiti promene ako ga ne zovete bucom ili debeljkom, već treba promovisati i objasniti da su promene dobre za njegovo zdravlje.
Na kraju treba znati da nekada deca i pored buckastog izgleda ne moraju izgubiti na težini jer se njihovi mišići i kosti razvijaju pa se rastom njihova težina sama od sebe normalizuje. Takvi slučajevi su ređi, ali i te kako postoje. Da bi roditelji najbolje razumeli sve navedeno, savetuje se odlazak pedijatru, gde mogu dobiti najbolje smernice za svoje dete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com