Ovih 9 otrova jedu i naša deca

Nije nepoznanica da se danas većina ljudi nezdravo hrani. Uz sve veće i veće prisustvo GMO hrane, kao i lakog i brzog spremanja gotovih jela, brze hrane, peciva sa aditivima i slično – postajemo žrtve sopstvene nebrige za zdravlje. Tom nebrigom, međutim, i svoju decu stavljamo u istu poziciju.

Novo istraživanje iz Velike Britanije ukazuje na jela koje bi trebalo izbegavati u ishrani dece:

1. Pica

Pica je popularna hrana za odrasle, ali i jedan od najomiljenijih dečjih obroka. Problem je što pica obično sadrži puno preliva, masti i soli. Prema nekim istraživanjima, pice koje se služe u restoranima, kupuju u supermarketima i pekarama – sadrže više soli nego što bi dete trebalo dnevno da unese u organizam (6 grama).

Ukoliko ne možete da odbijete dete u njegovoj želji za picom, mnogo je zdravija varijanta da sami napravite picu. Tako ćete moći da kontrolišete količinu i kvalitet preliva, dodataka, masti i soli.

2. Čips

Čips je u samom vrhu liste omiljenih dečjih grickalica. Ne valja to što čips sadrži velike količine masti, zbog načina fabričkog spremanja, kao i soli. Mnogo zdravija varijanta je da sami napravite čips, i to po mogućstvu sa maslinovim uljem, a da ga ne solite previše. Recepte lako možete naći na internetu.

3. Žitarice za doručak

Žitarice se uglavnom preporučuju kao zdrava hrana, ali neke poslastice od žitarica sadrže veoma mnogo šećera (puding ili kolač), a to deca najviše vole i traže. Istraživanje je otkrilo da čak 50 vrsta obroka od žitarica koje deca vole da jedu za doručak sadrži velike količine šećera. Preporuka roditeljima je da obrate pažnju na to šta piše na deklaraciji „pahuljica“ i da deci kupuju samo one sa količinom šećera manjom od 5 grama na 100 grama proizvoda (5%). Ovakav savet nema smisla ukoliko dete doda kašičicu šećera u činiju sa „zdravim pahuljicama“.

4. Gazirana i energetska pića

Deca vole da piju gazirana pića, i to im roditelji obično dozvoljavaju. Nije dobro, a mnogi olako prelaze preko toga, to što gazirana pića sadrže visok nivo šećera. Previše šećera u napicima izaziva karijes zuba i vodi do gojaznosti. Utvrđeno je da 80% gaziranih pića ima ekvivalent od 6 i više kašičica šećera po limenci. Prema podacima studije, čak 16% dnevnog unosa šećera dece u osnovnim školama dolazi od gaziranih pića, a kod srednjoškolaca je to čak 29%. Što se tiče energetskih napitaka, oni, pored visokog nivoa šećera, sadrže i dosta kofeina, koji može biti vrlo štetan za decu.

5. Pohovana piletina

Piletina je na prvi pogled dobar izbor zbog proteina i manje masti. No pohovana fabrički spremljena piletina sadrži mnogo štetnih masti i šećera. Neki jeftiniji proizvodi od piletine, zbog ekstrakata i dodataka, sadrže samo 40% mesa. Najzdravije je da kupite svežu piletinu i sami je spremite po želji i ukusu deteta.

6. Čokoladne i žitarične štanglice

Štanglice od žitarica sadrže dosta voća i ovas, kao i druge zdrave sastojke. To je zdrava opcija za decu, ali roditeljima se savetuje da obavezno pogledaju sastojke, jer mnoge žitarične i čokoladne štanglice, pored zdravih sastojaka, sadrže visok nivo masti i šećera. Na primer, štanglice sa ovasom i medom sadrže bar 189 kalorija i 6,3 grama masti, a „kit-ket“ ima 107 kalorija i 5,2 grama masti.

7. Gotova jela

Gotova jela su za poslom zauzete roditelje idealna opcija za obrok dece. Danas se proizvodi puno gotovih jela namenjenih deci, sa manjom količinom soli i šećera u odnosu na gotova jela za odrasle. Povremeno korišćenje gotovih jela neće škoditi zdravlju deteta, ali treba izbegavati makarone sa sirom, lazanje i pitu, jer sadrže nitrite, nitrate, soli i šećer. I ovde se savetuje roditeljima da obrate pažnju na sadržaj gotovog jela.

8. Viršle i kobasice

Mnoga deca od sveg mesa najviše vole viršle i kobasice. Roditelji bi trebalo da znaju da mnoge viršle u sebi uopšte nemaju svinjsko meso. Napravljene su od paste pomešane sa masnoćom, ostacima piletine i govedine i sa dodacima raznih hemikalija. Viršle sadrže i nitrate i nitrite, da bi očuvale ukus i boju.

Kobasice mogu sadržati i samo 30% mesa, dok ostalih mesnih proizvoda bude u njima i do 85%. Zajedničko za skoro sve kobasice jesu dodatni aditivi, agensi, konzervansi, stabilizatori, začini i bilje u količini i do 70%. Savet roditeljima je da biraju viršle i kobasice sa malom količinom masti i visokim procentima mesa, a i vegetarijanska kobasica za zdravlje deteta mnogo je prihvatljivija.

Po sadržaju su viršlama i kobasicama slične paštete i mesni naresci, jer sadrže malo mesa, a dosta dugih sastojaka, pa i njih treba izbegavati.

Ako sami pravite (ili neko vama blizak) viršle, kobasice ili paštetu, onda „znate“ šta ste stavili u mesnu prerađevinu, pa je kao takvu možete davati i deci. Ne preterujte samo sa začinima i solju.

9. Bebi hrana

Najzdravija hrana za bebe je majčino mleko, zatim bareno i pasirano povrće, kao i pire bez soli. Gotova hrana za bebe u teglicama, limenkama i flašicama takođe je dobra opcija, ali mnogi takvi proizvodi sadrže, pored voća i povrća ili mesa, skrivene aditive, štetne masti, dosta soli i dosta šećera.

Veoma mnogo se razlikuju domaća pasirana i barena jela za bebe od istih fabrički, jer sadrže prirodne sastojke, a malo soli i masti. Roditelji treba da se posavetuju sa pedijatrom u vezi sa hranom za svoje bebe.

Napomene

Rezultati istraživanja trebalo bi da budu preporuka roditeljima i pomoć u odabiru hrane za decu.

Naročito treba obratiti pažnju na sadržaj kupovne hrane, kako bi se izbeglo previše aditiva, konzervansa, zasićenih masti, kalorija, bele soli i belog šećera.

Roditeljima savetujemo da, kad god su u mogućnosti, svojoj deci i bebama pripreme domaću zdravu hranu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com