Prema najnovijim dokumentima objavljenim u vodećem medicinskom časopisu JAMA Internal Medicine, razotkrivena je godinama čuvana tajna: šećerna industrija podmitila je naučnike s prestižnog Harvarda da objave studiju koja umanjuje vezu između šećera i srčanih bolesti i da zasićene masti prikažu glavnim krivcem za narušavanje zdravlja.
Kristin Kerns, Laura Šmit i Sten Glanc sa univerziteta u Kaliforniji ispitivali su istorijske izveštaje i otkrili hiljade stranica korespondencije i drugih podataka koji pokazuju da su vodeće šećerne industrije uložile velike napore kako bi fokus povezanosti hrane i bolesti srca prebacili sa šećera na masti, a jedna od metoda je su bila i naučna istraživanja.
Doduše, poslednjih nekoliko godina naučnici preispituju tvrdnje da su masnoće štetne za srce. Pa su već više puta isticali kako izbacivanje maslaca, pavlake i masnog mesa iz prehrane može učiniti više štete nego koristi. Neki su upozoravali kako se tvrdnje da je ishrana bogata mastima loša za arterije temelje na pogrešnim tumačenjima naučnih studija. Javili su se i lekari koji su govorili kako je vreme da se sruši mit o ulozi zasićenih masnoća u bolestima srca.
Sporno istraživanje objavljeno je 1967. godine u časopisu The New England Journal of Medicine. Istraživanje je sponzorisala današnja Sugar Association, koja je trojici hardvarskih naučnika platila oko 50.000 dolara. Ta trojka nije više živa.
Jedan od podmićenih, Mark Hegsted, kasnije je postao glavni nutricionista u američkom Ministarstvu poljoprivrede. Upravo je on 1977. pomogao da se sastave vladine smernice o ishrani. Drugi naučnik je, kako piše Njujork Tajms, bio Fredrik J. Star, šef harvardskog odseka za ishranu, pa je American Medical Association u izveštaju iz 1962. godine upozorio da ishrana s malo masti, ali puno ugljenih hidrata potiče nastanak holesterola.
U vreme kad su naučnici počeli da govore o šećeru kao rizičnom faktoru kardiovaskularnih bolesti, udruženje je platilo harvardskim profesorima da objave studiju koja bi odgovornost za srčane bolesti prebacila na zasićene masti i holesterol. Pa je margarin zamenio maslac jer ima manje zasićenih masti, a proizvođači hrane počeli su da uklanjaju masti iz proizvoda i dodavati šećer. Uticaj tih promena na zdravlje populacije je nemerljiv.
– Velike količine šećera i zasićenih masti štetne su za zdravlje i njihovo delovanje je teško razdvojiti, ali je razumno ograničiti količinu šećera – kaže profesorka Nestle. I danas industrije sa puno novca finansiraju naučna istraživanja, ali časopisi i naučnici otkrivaju izvore finansiranja. Od 1984. godine postoji propis o sukobu interesa.
Iz Sugar Association saopštili su da je teško da komentarišu nešto što se događalo pre 50 godina, kao i da te dokumente nisu nikada videli, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com