Korona virus zatvorio je prave pijace, ali one ponovo rade – na internetu. Luk, kupus, papriku, jaja, sir građani Srbije sada kupuju preko Fejsbuka, Tvitera i Instagrama, a društvene mreže postale su virtuelne „tezge“ i kopča između prodavaca i mušterija.
Odlazak vikendom na pijace poseban je ritual za mnoge. Prozbori se po koja sa prodavcima, steknu se i neka prijateljstva. Biraju se, pipkaju i mirišu proizvodi, šeta se od tezge do tezge – neko da izdangubi, neko da nađe jeftinije. Ali, pandemija korona virusa promenila je način života u svemu, pa i u ovom segmentu. Na pijacama su katanci.
Fejsbuk je sada preplavljen raznim ponudama sa gradskih pijaca. Jaja su najtraženija roba zbog Uskrsa, pa kako nam kažu proizvođači, već sada mušterije rezervišu potrebne količine. Drugo mesto po potražnji je domaći sir, a ne zaostaje ni sveže voće ni povrće.
Internet pijaca za jaja, luk, sir, papriku…
Ivan Dimić iz Mirijeva ima tezge sa voćem i povrćem koje sam proizvodi na dve pijace: Palilulskoj i Kaleniću, a svoju robu sada nudi preko Fejsbuk stranice. Kako nam kaže, sam razvozi porudžbine, a u susret je proizvođačima izašla i Pijačna uprava, koja ih je oglasila preko svojih portala. Osim toga, on je na vreme reagovao, pa je od MUP-a dobio i dozvolu da se kreće i posle policijskog časa.
„Mi smo dugogodišnji trgovci na pijacama, ljudi nas poznaju, znaju za naš kvalitet i zato nas i zovu. U principu, radimo tako što danas primimo porudžbinu, a sutra je isporučimo. Sada u ovo doba nema biranja! Ali stare mušterije nas preporučuju i drugima i imaju poverenje u kvalitet naših proizvoda“, kaže Ivan.
Usluge dostave naš sagovornik ne naplaćuje, a robu distribuira sopstvenim vozilom uz sve propisane mere zaštite robe, kupca i prodavca.
„U principu od 20 do 50 porudžbina dnevno dostavimo, ali ako je potražnja veća, onda deo ostavimo za sutra uz dogovor sa kupcem. Za sada su svi zadovoljni i sve reči hvale dobijamo od naših mušterija“, priča naš sagovornik.
Sa robom on pokriva ceo Beograd, odnosno, dolazi i dovozi robu na bilo koju adresu u gradu.
Ide i konzervirana roba
Njegova koleginica Seka koja takođe živi od prodaje robe na tezgi na Kalenić pijaci, u asortimanu ima uglavnom konzerviranu robu iz svoje radnje. Ne žali se na nedostatak mušterija, ali kaže da je – pijaca ipak pijaca.
„Ne znate kome kucate na vrata. Ovo nije loša ideja, ali nije prodaja kao kada je u pitanju obična pijaca. Ne može ovako da se zaradi kao kada radimo normalno. Imam svoje mušterije, njima redovno isporučujem robu, javljaju se i novi ali… Ne naplaćujem prevoz, ali ovo je više mogućnost da se održi kontakt sa starim mušterijama, ali i da mi malo smetnemo sa uma sve ovo što se dešava“, iskrena je ona.
Živanka Cvetić ima malo gazdinstvo nadomak Beograda gde proizvodi mleko, sir, kajmak i jaja. Godinama već prodaje na pijaci, a sada je malo redukovala svoju proizvodnju.
„Ja sam prešla godine kada smem sama da se krećem, kao i suprug… Stariji sin mi je umro u januaru ove godine, a mlađi je na sebe preuzeo posao. Ali, ovakav način prodaje je mač sa dve oštrice, jer ne znate kome idete na vrata! Zato gledam da sina sa robom šaljem samo kod starih mušterija koje poznajem. Primam vrlo mali broj porudžbina sa strane i to samo ako je na preporuku starih mušterija. A zatrpani smo porudžbinama posebno za jaja“, objašnjava Živanka.
Internet prodavci pijačnih tezgi uz fotografije proizvoda koje nude uglavnom napišu ime i broj tezge ili kratko objašnjenje gde im se prodajno mesto nalazi na pijaci, radi lakšeg raspoznavanja.
Sve Fejsbuk grupe su, kako piše na njihovim sajtovima, formirane u želji da pomognu poljoprivrednim proizvođačima da lakše plasiraju svoju robu, a kupcima da lakše dođu do željene robe. Obaveza prodavca je da uz ponuđenu robu stavi cenu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com