Kada porodica funkcioniše, ona je kao jedna fabrika u kojoj se tačno zna ko šta radi, kako su poslovi raspoređeni… Kada dobro razmislite, sve funkcioniše… Zna se u koliko sati se seda u kola, ko odvozi dete, ko „kupi“ dete, ko odlazi na roditeljske, ko nabavlja, ko kada spava, kada se leže, kada se ustaje, kada se seda za sto, bar jedanput, nedeljom, kada je i sve skuvano… Ali šta kada taj sat dnevne rutine koja se zove svakodnevni život obaveza zakoči virus opasan!
Da se ne razbolite, da ne zarazite druge – otac ostaje kod kuće, majka takođe, deca ne idu u školu, svi su na okupu… To je sudar svetova i odjednom pomislite „Da li je to moja porodica i da li ja poznajem svoju porodicu“? Ovo sada je kao neko vanredno produženo letovanje, kao kada vam je pomeren let ili avion nije poleteo, a sledeći ne ide odmah, pa čekate…
Sigurna sam da ste tek na početku tog nametnutog eksperimenta, u kome još nisu podeljene uloge, niti znate sa kojim situacijama ćete se sretati.
Najbolje je, dok se to samo ne nametne, da odredite starešinu čopora ili glavu porodice. Malo će tu biti demokratije, jer ono što nam se desilo nije naš izbor, što znači da ta disciplina mora da se primeni i u kući.
Upoznaćete svoju porodicu bolje. Možda ćete se oduševiti nekim rešenjima nekog člana porodice, možda ćete se razočarati nekim ranijim izborima, ali verujte, sve je to privremeno, jer i sami znate da je ovo samo jedno vanredno stanje.
Uskoro ćete se vratiti u svoj stari način života koji teče.
(Mira Adanja-Polak)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com