Prema novom istraživanju, deci školskog uzrasta potrebno je prosečno samo 27 minuta više sna kako bi narednog dana bolje razmišljala i bila produktivnija. To takođe znači da bi deca koja spavaju tih pola sata duže svake noći, bila manje impulsivna, ne bi lako gubila pažnju, manje bi bila promenljive naravi i ne bi često i olako plakala. Sa druge strane, deca koja spavaju manje od jednog sata nego što je potrebno češće se ne ponašaju kako treba i nisu dobro raspoložena.
O istraživanju
U istraživanju koje je sprovedeno u Kanadi, učestvovalo je 34 dece uzrasta od 7 do 11 godina bez problema sa spavanjem, ponašanjem, učenjem, kao i bez medicinskih problema. Vreme za odlazak na spavanje pomereno im je za sat ranije od uobičajenog tokom nedelju dana. Njihovo ponašanje su ocenjivali roditelji i nastavnici na kraju nedelje. Sva deca su nosila uređaj koji izgleda kao ručni sat, a služi za praćenje dečje aktivnosti i sna. Deca koja su spavala u proseku 37,36 minuta duže pokazala su poboljšanja u odnosu na onu decu koja su manje spavala.
Istraživači kažu da i male promene u dnevnoj rutini mogu da imaju veliki negativan uticaj na funkcionisanje dece u toku narednog dana. Poznato je da se efekti lošeg sna ne odražavaju na to kako se osećamo u toku noći, već utiču na nas u toku narednog dana. Ranija istraživanja su pokazala da osobe koje manje ili loše spavaju imaju tri puta veće šanse da dobiju probleme sa koncentracijom, dva puta veće šanse da budu manje produktivne i dva puta veće šanse da budu lošeg raspoloženja.
Koliko sna je dovoljno?
Prema ovom istraživanju, većina dece školskog uzrasta odlazi na spavanje posle devet sati uveče, a 43% dečaka uzrasta od 10 do 11 godina spava manje od preporučenog svake noći. Deca ovog uzrasta trebalo bi da spavaju između 10 i 11 sati svake noći. To je samo gruba preporuka, jer deca imaju različite potrebe.
U suštini, roditelji žele da se njihova deca dovoljno naspavaju, kako bi se probudila odmorna i spremna za predstojeći dan. Ako su deca umorna i ne žele da ustanu kada ih budite, onda ste primorani da ih naterate da ustanu iz kreveta, a to ni vama ni njima ne predstavlja dobar početak dana.
Zevanje i pospanost nisu jedini znaci da neko dete nije dovoljno spavalo. U ostale simptome spadaju i hiperaktivnost, impulsivnost, loše raspoloženje i kratak raspon pažnje.
Kako da deca više spavaju?
Većina dece zeva kada im se prispava, ali koriste razne taktike odugovlačanja kako bi pokušala da ostanu malo duže budna. Evo nekoliko saveta kako da ih smestite u krevet:
- Odlazak na spavanje trebalo bi da bude u isto vreme svake večeri. Deca treba da steknu rutinu tako da u određenom trenutku sama znaju da treba da idu u krevet. To važi i za decu starijeg uzrasta.
- Stvorite miran ambijent. Spavaća soba služi za odmor i spavanje, pa tako ne bi trebalo da bude ni previše topla, a ni previše hladna. Trebalo bi da bude tiha i sa što manje svetla. Po mogućstvu, u dečjoj spavaćoj sobi ne bi trebalo da se nalazi televizor ili kompjuter.
- Mobilne telefone i druge elektronske uređaje sa ekranima treba isključiti noću. Deci treba zabraniti upotrebu ovih urećaja barem pola sata pre odlaska u krevet.
- Domaći zadatak treba završiti ranije, a ne ostaviti za posle i raditi kasno uveče.
- Deci treba udoban krevet na kome će dobro spavati. Krevet ne treba da bude ni previše tvrd, ni previše mek, ni suviše mali ni suviše star.
- Redovno i umereno vežbanje može pomoći da se dan oslobodi stresa, ali ne treba ga praktikovati neposredno pred spavanje, jer se tako deca mogu razbuditi.
- Smanjite deci unos gaziranih pića, naročito pred spavanje. Stimulansi poput šećera mogu ometati decu da se uspavaju i sprečiti dubok san. Umesto toga, bolje je da popiju topli mlečni napitak.
- Pokušajte da opustite decu pre odlaska na počinak. To možete uraditi uz pomoć tople kupke, ako slušaju neku tihu muziku ili čitaju knjigu. Uvek poželite deci laku noć i kažite im da ih volite, jer im to pomaže da imaju bolji san, a tako poboljšavate i odnos sa njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com