Kada radite na sebi i poboljšate svoje raspoloženje, onda poboljšavate i svoje zdravlje. Preporučujemo: umerene fizičke aktivnosti: hodanje, trčanje, jogu ili bavljenje plesom. Uživajte u suncu u svakoj datoj prilici, kao i u umerenim količinama – u začinjenoj hrana, čokoladi, orasima, semenkama. Probajte tehnike opuštanja uz smirujuću muziku ili masažu celog tela. I ne zaboravite da se često smejete!
Naša osećanja, bilo da su u osećanja blagostanja, radosti, mira, tuge, depresije ili ljutnje, regulisana su hormonima i neurotransmiterima.
Neurotransmiteri su hemikalije koje komuniciraju između našeg mozga i tela. One prenose signale između neurona i nervnih ćelija. Ove važne hemikalije vrše interakciju sa receptorima koji se nalaze u mozgu i telu, pa tako regulišu širok spektar procesa, uključujući emocije, strah, zadovoljstvo, radost, bes, raspoloženje i percepciju bola.
Suština naše emocionalne inteligencije jeste u našoj sposobnosti da postanemo svesni svog unutrašnjeg stanja i razumemo kako da naše emocije rade za nas, a ne da same vladaju našim glavama.
„Glavni“ neurotransmiteri
Postoje mnoge hemikalije koje utiču na naša osećanja, ali se mogu suziti na četiri neurotransmitera koji igraju važnu ulogu u našem osećaju za blagostanje ili sreću, a to su: dopamin, oksitocin, serotonin i endorfin.
Dopamin je povezan u našem mozgu sa „sistemom nagrađivanja“ i njegova proizvodnja je povećana kada naše telo traži načine da pronađe zadovoljstvo ili kada postigne željeni cilj.
Oksitocin je poznat kao ljubavni hormon – direktno povezan sa ljudskim vezivanjem i povećanjem poverenja i lojalnosti.
Serotonin je poznat kao molekul poverenja i sreće, povećava osećaj dostojnosti i stvara osećaj pripadnosti.
Endorfin je neurotransmiter koji na neki način posredno povećava sreću, omogućavajući ljudima da lakše podnose ekstremni stres i bol, smanjuje glad i povećava imuni odgovor organizma.
Prirodni načini da poboljšate svoje „hormone sreće“
Svaka od navedenih hemikalija može da se aktivira tako što učinimo manje promene u svom načinu života.
Navodimo neke od načina da povećamo proizvodnju ovih neurotransmitera prirodno i bez mnogo napora:
Prepuštanjem fizičkim aktivnostima – povećava se oslobađanje endorfina. Možete izabrati trčanje, hodanje, jogu ili neke manje naporne sportske igre. Nedovoljno kretanja jedan je od osnovnih uzroka depresije.
Provodite vreme sa voljenima – razmena misli, držanje za ruke, maženje… Sve te male interakcije pomažu u povećanju proizvodnje oksitocina. Priuštite sebi mačku ili psa ako se osećate usamljeno.
Uživajte u suncu u svakoj datoj prilici – izloženost suncu aktivira melatonin, što zauzvrat pomaže u regulaciji sna i proizvodnji serotonina.
Jedite ugljene hidrate, začinjenu hranu, čokoladu, orahe i semenke (naravno, u ograničeim količnama), jer oni imaju sposobnost da povećaju broj srećnih hormona koji cirkulišu u našim telima.
Aromaterapija – mirisi imaju veliki uticaj na naša osećanja. Mirisi, kao što su vanila, lavanda i ruža – univerzalna su sredstva poznata po „stvaranju“ osećaja sigurnosti i udobnosti. Izaberite parfem po svom izboru i nosite ga često da biste se osećali dobro. Mirisne sveće ili mirisni štapići u vašem stanu ili oko vaše kuće (terase) pomažu u stvaranju mirnog ambijenta.
Smeh je poznato sredstvo da se poveća proizvodnja hormona sreće, ali i plač pomaže u nekim trenucima. Kada osetite potrebu da vrisnete (kriknete), učinite to u svakom slučaju. Na taj način se u telu oslobađa „nalet“ endorfina ubrzo nakon što prestanete da plačete. To je razlog za osećaj katarze i olakšanja – to svi osećamo nakon puštanja „bujica“ suza.
Kroz masažu možete iskoristiti moć dodira. Čak i osnovna masaža stopala smanjuje nivo stresa (hormona kortizola) i zamenjuje ga serotoninom i dopaminom.
Mozak ne zna razliku između stvarnog i imaginarnog smeha.
Smejte se čak i kada se ne osećate „nasmejano“ i mozak će biti prevaren u proizvodnji više „dobrih“ hormona na osnovu kretanja mišića lica.
Slušajte muziku – snaga zvuka je ogromna, može da dosegne do „visine ekstaze i dubine očaja“. Uvek se okružite zvucima koji vam odgovaraju i sviraju muziku koja se obraća vama i koja vam pomaže da se osećate bolje.
Ovladajte novim veštinama – naučite nepoznati jezik, počnite da svirate neki instrument, ili čak samo naučite novu društvenu igru. Mozak voli nove izazove.
Praksa zahvalnosti – najbolje molitve možemo da ponudimo tako što smo zahvalni za ono što nam je život dao. Izražavanje zahvalnosti ispunjava nas pozitivnošću i „poplavom“ hormona za dobar osećaj.
Zaključak
Istočnjačka učenja sa razlogom nam govore o tome kako je u našoj osnovnoj prirodi težnja ka večnom blaženstvu. Čineći male promene u svakodnevnom izboru i svesnom ponašanju, moguće je poboljšati hemiju mozga, a zauzvrat se osećati bolje u sebi i svetu oko nas i motivisati sebe na postizanje najvišeg ljudskog potencijala.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com