Kozmetički preparati pomažu fizičkom izgledu ili zdralju kože, posebno kod žena. Međutim, pojedini kozmetički proizvodi sadrže štetne supstance koje mogu ugroziti zdravlje. Jedno nedavno istraživanje iz Amerike ukazuje na desetine hiljada pritužbi, na pojedine kozmetičke preparate, koje svakodnevno dobijaju kako proizvođači tako i trgovci.
Pritužbi ima raznih, počev od neefikasnosti preparata pa čak do optužbi za ugrožavanje zdravlja i života.
Neke kampanije za proizvodnju kozmetike plaćale su određene kazne potrošačima zbog njihovih proizvoda, u hiljadama i milionima dolara, ali ih to nije sprečilo da takve proizvode i dalje plasiraju na tržištu.
Zvanične institucija poput FDA (Američka agencija za lekove i hranu) svakodnevno dobijaju pritužbe i obaveštenja od potrošača i inspekcije, o tome kako su i šta određeni proizvođači i trgovci uradili sa problematičnim artiklima.
Problem je u tome što, prema labavim propisima, svaka kompanija za proizvodnju i prodaju kozmetičkih preparata može individualno oceniti kako će odgovoriti na određenu optužbu i šta će posle toga uraditi.
U kozmetičkoj industriji je promet samo u Americi oko 62 milijarde dolara. Sa tolikim obrtom kapitala kozmetička industrija je veoma važna privredna grana u svakoj zemlji. Zbog toga često zvanične institucije ne reaguju zabranama, a kompanije i u slučaju pritužbi na određeni proizvod pošalju samo upozorenje, ne i zabranu proizvodnje ili povlačenja sa tržišta spornog proizvoda.
Mediji i društvene mreže takođe su uključeni u ovaj problem pa se i u novinama i na internetu može videti i čuti kakva su negativna iskustva pojedinci imali sa određenim kozmetičkim preparatima.
Dosadašnja mnogobrojna istraživanja dokazala su da određeni kozmetički proizvodi sadrže azbest ili neke druge supstance koje mogu izazvati rak. Međutim kompanije za proizvodnju kozmetike rade svoja istraživanja na istim proizvodima i obično ospore sve dokaze o štetnosti svojih proizvoda ili u najboljem slučaju navode kako pravilnom upotrebom u malim količinama proizvodi „nisu mnogo opasni po zdravlje“.
Kao najbolje rešenje za problem navodi se potreba da se striktno primenjuje zakon kojim se reguliše da svaki kozmetički proizvod prvo prođe kontrolu zvaničnih državnih organa pa da se tek onda pusti na tržište.
Primer
Dosadašnji jedini primer ozbiljnije reakcije u Americi bio je kada je FDA, i to nakon 1700 žalbi u jednoj kompaniji za proizvodnju šampona, izvršila inspekcijski nadzor i gde se pokazalo da je i sama kompanija primila više od 20000 žalbi. Obeštećenja prema šest miliona korisnika su iznosila čak 26,2 miliona dolara.
Istraživači navode da je ovaj primer možda samo vrh ledenog brega i da svi koji zbog kozmetičkih preparata imaju zdravstvene tegobe ili trpe određene posledice mogu da tuže te kompanije i traže oštetu, odnosno povlačenje štetnih proizvoda sa tržišta.
Siguran dobitak obeštećenja nije zagarantovan kao ni koliko će vremena trebati do isterivanje pravde, odnosno koliki će biti troškovi suđenja.
U zapadnim zemljama su potrošači dobro organizovani a pravosudni organi, iako teško presuđuju protiv velikih kompanija, kada presude, to budu milionske presude.Istraživači iz Amerike i razna udruženja za zaštitu potrošača upozoravaju da ako ne činimo ništa ne možemo očekivati da će se okrivljene kompanije sažaliti ili same setiti da plate obeštećenje za svoje loše proizvode.
Napomene
Za nas iz „malih i nerazvijenih zemalja“ postoji još jedna opasnost, a to je da velike kompanije kada „budu saterane u ćošak“ zabranjene proizvode prodaju na tržištu sa manje kontrole i „slabijim pravosudnim organima“.
Zato bi trebali bolje da se organizujemo kao potrošači i da insistiramo na tome da naši inspekcijski i pravosudni organi budu „nemilosrdni“ prema nesavesnim proizbođačima i trgovcima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com